Njegov srećan kraj 🔚

13.

VIKTORIJA

Bila sam nervozna, mnogo nervoznija nego pred bilo koji drugi sastanak, ali ovo je ipak bila večera sa Nikolasom.

Već dvadesetak minuta sam nesigurno stajala ispred ogledala neodlučna da li bih trebala da odem ili ne. On je bio neverovatan i privlačan, odisao je samopouzdanjem i pozitivnošću; a ja sam trenutno bila i više nego nesigurna u sebe.

"Viktorija, mislim da je vreme da kreneš, Nikolas te čeka ispred zgrade", čula sam glas svog blizanca, a ja sam samo uzela torbu sa stočića i uputila se ka vratima, morala sam ovo učiniti jer nisam želela da se jednoga dana kajem.

"Izgledaš neverovatno, kao i uvek", moj brat mi je udelio kompliment sa širokim osmehom, a ja sam mu se osmehnula u odgovoru:"Želim vam lep provod".

Antoni me privukao bliže sebi i čvrsto me zagrlio, a ja sam mu uzvratila, srećna jer ponovo imam dobar odnos sa svojim bratom.

Posle incidenta u bolnici kada je saznao za sve što sam od njega skrivala sve ove godine, postao je mnogo bliži sa mnom i iskreno mu je bilo žao zbog toga što još od samog početka nije bio uz mene, ali ja ga nikada zbog toga nisam ni krivila.

"Hvala ti", zahvalila sam mu se pre nego što sam izašla iz stana, a zatim sam se liftom spustila do prizemlja zgrade.

Izlazeći iz nje hladan noćni vazduh me je zapljusnuo, a ja sam duboko udahnula pre nego što sam pogledom počela da tragam za mojom večerašnjom pratnjom.

"Viktorija!", čula sam ga kako doziva moje ime, a zatim sam ga i ugledala kako mi se približava dugim i sigurnim koracima.

Nisam znala iz kog razloga, ali ostala sam nepomična i zagledana u njega.

Na licu je imao njegov dobro poznati široki osmeh, a mogla sam uočiti i blage podočnjake koji su mi govorili da je prethodnih dana bio jako zauzet. Njegove zelene oči su me odmeravale, a ja sam mogla osetiti kako crvenim zbog njegovog pogleda.

Približio mi se, a zatim je spustio usne na moj obraz; osećala sam se kao da će mi srce stati zbog ovog njegovog naglog i neočekivanog postupka, a on je bio opušten i smiren kao i inače.

"Drago mi je da ti je bolje, zaista sam se radovao ovoj večeri tokom cele prethodne nedelje", rekao je, a zatim mi i namignuo.

"I meni je drago što te vidim", rekla sam nesigurno, a on me uhvatio za ruku i poveo do njegovog auta.

Prethodne dane koje sam provodila u bolnici on je provodio uz mene, sedeo je uz moj krevet i pružao mi podršku, čak i onda kada je radio trudio se da svaki slobodan trenutak provede sa mnom i na tome sam mu bila bezgranično zahvalna.

Obilazio me je i svakog puta bi mi se osmeh pojavio na licu kada bih ga ugledala.

"Nadam se da si se u potpunosti oporavila?",  izgovorio je to kao pitanje.

"Jesam, hvala ti na brizi i nezi koju ste mi pružali u bolnici, zaista su svi bili jako ljubazni i pažljivi", rekla sam mu iskreno.

"Pretpostavljam da moji specijalizanti ipak znaju da urade nešto kako treba", rekao je, a ja sam se iskreno nasmejala na ovo:"Kako ti je noga?"

"Odlično, ne boli me, a i otok se skoro u potpumosti povukao", rekla sam.

Volela sam način na koji je brinuo o meni i kako je brinuo o svakom detalju kada se radi o mom zdravlju, ali verujem da mu je to delimično bio i posao.

"Kakva je bila tvoja nedelja?", upitala sam ga znatiželjno, jer dok je bio kod mene u posetama odbijao je da priča o njegovom poslu želeći samo da se fokusira na mene.