Njegov srećan kraj 🔚

4.

NIKOLAS

Posle dvadesetočasovnog sna probudio sam se vidno odmoran i raspoložen. Pošto sam dobio tri dana odsustva odlučio sam da to iskoristim na najbolji mogući način, a posle toga se ponovo vraćam pacijentima i papirologiji.

Pripremivši se za dan sišao sam u dnevnu sobu gde je sve bilo neobično tiho. Damien i Teodor su zamišljeno gledali neki program na TV-u, a Davida i njegove igračke nisam video u blizini.

"Zašto je sve ovako tiho?", upitno sam pogledao braću.

"Nikada nisam verovao da ću ovoliko uživati u miru i tišini", zamišljeno je rekao Damien.

Mora da su ga Andreine promene raspoloženja i sve što ide uz trudnice duboko izmorile, jer moj stariji brat nikada nije uživao u tišini.

"Majka i Andrea su otišle u kupovinu, a Sara je došla i odvela Davida da provede dan sa njom", objasnio mi je Teodor.

"Mislim da Damien neće preživeti još pet meseci", našalio sam se sa Teodorom.

"Ni ja ne verujem u to", Teodor se nasmejao.

"Ja zaista ne znam kako žena puna ljubavi i nežnosti može da se pretvori i potpuno suprotnu osobu, to nije Andrea, to je njena zla i ohola bliznakinja", Damien se požalio:"Na sve to Elena je uvek na Andreinoj strani i ja moram samostalno da se borim sa dve žene."

"Zaista bih želeo da ti kažem da će nam se stara Andrea vratiti, ali ni sam ne verujem u to", nasmejao sam se.

"Hvala ti na neverovatnoj utesi koju mi pružaš", rekao je sarkastično.

"Hajde smislili smo kako da ti popravimo raspoloženje", nasmejao sam se, a Damien me upitno pogledao:"Izaći sa mnom i Teodorom večeras, izlazimo samo nas trojica kao nekada".

"Nema šanse da mi Andrea to dopusti", uzdahnuo je.

"Ma hajde, Teodor i ja je možemo pitati", Teodor je podigao pogled sa TV programa pogledavši me kao da ne zna o čemu pričam.

"Ne računaj na mene, ja sa ženama ne znam, one su tvoja specijalnost", rekao mi je Teodor.

"Hvala ti na iskrenosti, ali nisam očekivao da ni rođenom bratu ne bi želeo da pomogneš u najtežim trenucima."

"Da se radi samo o Andrei možda bih i pomogao, ali pošto je Elena uvek na njenoj strani, ne računaj na mene."

"Izvini, Damiene"

"Izvinjenje prihvaćeno, ni sam ne verujem da bi neko želeo da upada u raspravu sa našom majkom i mojom trudnom ženom."

"Ti si zaista neverovatan.", rekao sam Teodoru, a zatim sam se okrenuo prema Damienu:"Moraćeš ti ipak da se osloniš na mene, ne znam kako ne uspevaš da se snađeš sa njom, samo ću joj reći kako odlično izgleda, udeliti joj još par komplimenata i kada već bude dobro raspoložena pitaću je, ne verujem da će odbiti".

"Ako je ti ne ubediš ne verujem da će bilo ko", Damien mi se blago osmehnuo.

"Nasmej se malo, uskoro postaješ otac, znaš da kažu da je trudnoća drugo stanje koje ti pokaže sve radosti u životu", rekao sam.

"Osoba koja je to rekla je verovatno imala tumor na mozgu i ja bih tu osobu rado lečio, jer to niko pod zdravom svečću i čistom pameti ne bi rekao", rekao je Damien, a Teodor i ja smo počeli ponovo da se smejemo.

Znali smo da se našalimo na Andrein i Damienov račun, ali prava istina je bila da smo se svi radovali nadolazećoj prinovi, a najviše su to radili budući roditelji i način na koji smo rešavalo svu monotomiju i stres koji smo trpeli zbog posla rešavali smo smehom.