Između ljubavi i mržnje🔚

XX DEO

- Ivane, ovo je prelepo. Ostala sam bez teksta.

- Znam, ovo je moje omiljeno mesto za provod. Svuda sam isao, ali sam se uvek ovde vracao.

Stajali su nekoliko minuta na ivici zgrade uz ogradu i posmatrali prizor.

- Idem da nam donesem nesto da popijemo. Sta zelis?

- Moze neki dobar koktel, po tvom izboru.

Klimnuo joj je glavom i ostavio je da stoji i posmatra lepotu ispred sebe. Sve je bilo divno i neverovatno, ali samo jedna osoba joj je nedostajala ovde. Kako bi bilo lepo da je on sada ovde pored nje. Proslo je mesec dana od kada su se poslednji put videli na vencanju i on joj je svaki dan sve vise nedostajao. Bolelo ju je sto je mu nije verovala i sto mu nije dala poslednju sansu.

- Izvoli koktel.

Trgnula se na zvuk Ivanovog glasa.

- Izvini, nisam zeleo da te uplasim. Bilo je ocigledno da si se zamislila. Da li je sve u redu?

Uzela je koktel iz njegove ruke i tuzno se nasmejala.

- Sve je u redu.

- Andrea, ti drhtis. Da li ti je zima? Zelis li da udjemo unutra?

Odmahnula je glavom. - Ne, ne... Nije mi zima. Ostanimo jos malo ovde, pogled je predivan.

Ivan je posmatrao sa strane njeno lice. " Nije ni blizu predivan, koliko si ti.", zadrzao je te misli za sebe.

Posmatrali su grad nekoliko minuta u tisini, a onda je Ivan cuo da ga neko doziva. Okrenuli su se oboje.

- U pitanju je stara poznanica, izvini me na par minuta. Ako zelis, mozes malo da prosetas malo, zaista je sve neverovatno. - poljubio ju je u obraz i udaljio se.

Andrea se okrenula, bacila je pogled na sve te vesele i pijane ljude oko sebe. Osecala se usamljeno. Odlucila je da malo proseta, dok Ivan ne zavrsi razgovor. Popela se uz stepenice i opet je ponovo bila gore. Bila je velika guzva svuda i to je bila jedina stvar koju je zamerala ovom predivnom ambijentu... Ali, da nije dobro, zar bi bila guzva?

"Bilo bi bolje da se vratim dole kraj bazena, barem je manja guzva."- pomislila je.

Dok se probijala ka stepenicama, slucajno se spotakla od neciju nogu i blago se zateturala napred, prosipajuci koktel na veliku musku priliku.

Brzo se okrenuo i prosuo paljbu po njoj.

- Sledeci put pazi kuda ides ! - onda je zastao, gledajuci je zbunjeno - Andrea?

Podigla je pogled i nije se mogla pomaknuti.

- Trevore? - bila je iznenadjena -Otkud ti ovde?

Oci su mu gorele. Zeleo ju je dotaknuti, ali nije mogao to da ucini.

- Da li bi zelela da se sklonimo na neko mirnije mesto i porazgovaramo? Ovde je velika guzva i jedva te cujem. - gledao ju je nestrpljivo, dok je cekao odgovor na svoje pitanje.

- Moze, ali gde?

Pogledom joj je pokazao da sidju dole pored bazena. Krenuo je, a ona ga je pratila. Potrazila je pogledom Ivana, ali ga nigde nije bilo. Priblizili su se vrhu zgrade pored bazena i posmatrali grad. Pre dvadeset minuta je zelela da je on pored nje i da posmatraju neverovatan prizor ispred sebe. I sada je on zaista bio pored nje, ali ne onako kako je zelela. Bio je hladan, suzdrzan i distanciran. Drzao je ruke u dzepovima i gledao pravo.

- Kako si Andrea? Da li si se snasla?

- Dobro sam. Nasla sam posao. Sve ide kako treba.

Klimnuo je glavom, dok je i dalje gledao pravo. Bolelo ju je njegovo ponasanje.