Između ljubavi i mržnje🔚

XV DEO

- Setio sam se svoje devojke. Nekih uspomena od pre...

Andrea je bila sokirana, sve je ocekivala, ali ovoo... Setio se da mu je ona bila devojka? Sta ce sada biti?

Prisao joj je i uhvatio ju je za ruku. Htela je da pukne od srece.

- Da li mislis da sam preterao u vezi nje?

Nista joj nije bilo jasno. - Ne razumem...

Nasmejao se. - Megan... Moja bivsa devojka... Da li sam preterao sinoc na veceri?

Andrea se ukocila i izvadila svoje ruke iz njegovih. Trevor je primetio njeno razocarenje.

- Sta nije u redu Andrea?

'' Megan? On se setio svega sa Megan..."

Kiselo se nasmejala. - Sve je u redu. Je l' ti je krivo sto si se postavio sinoc onako prema njoj? Sada kada si se setio nekih stvari?

Slegnuo je ramenima. - Sta znam... Malo mi je krivo.

Sedeli su u tisini, dok je Andrea jedva cekala da pobegne odatle i da ode u svoju sobu da se isplace.

Polako joj je prisao, sklanjajuci joj pramen kose sa lica.

- Veoma mi je bitno da budem dobar sa tobom. Setio sam se trenutka kada mi je otac saopstio sta se desilo tvojim roditeljima. Po tvojim pricama smo prosli sve i svasta, znamo se dosta dugo i mislim da je ljudski da budemo u korektnim odnosima.

Sklonila je njegove ruke sa svog lica i brzo ustala. Okrenula mu je ledja, dok se jedna suza spustala niz njen obraz. Udahnula je vazduha, da bi se pribrala.

Spustio je ruku na njeno rame. Bio je zabrinut. - Je l' sve u redu malena?

''Malena... Zasto mi ovo radi? Zasto me ovako povredjuje?" - pricala je u sebi. - Sve je u redu. Samo si me podsetio na moje roditelje i to je sve. Nedostaju mi.

Priblizio je glavu njenoj kosi i pomirisao je. Boze koliko ga je privlacila... Nije mogao vise da se suzdrzava, a to nije bilo fer sa njegove strane. Razmisljao je da uradi nesto povodom toga i izgleda da je Megan ovaj put bila dobra opcija. Stisnuo je jako pesnice, da je ne bi zagrlio. Svrbeli su ga dlanovi koliko je zeleo to.

Okrenula se ka njemu, a on se brzo pomerio par koraka unazad.

Tuzno se nasmejala. - Drago mi je sto si poceo da se prisecas nekih stvari, posto nam je doktor rekao da su male sanse. Izvini, ali sada bih te napustila, idem gore u sobu.

Krenula je ali ju je Trevor uhvatio za ruku. - Ne... - brzo ju je pustio. - Izvini, ne znam sta mi je... Vidimo se vec.

Klimnula mu je glavom.

Posmatrao ju je kako napusta prostoriju. - Do djavola! - prosao je rukom kroz kosu. - Koji je djavo usao u mene? Sta mi se desava?
-------

Megan je pored Trevora vec uveliko bila u snu. Sklonio je njenu ruku sa sebe i legao na bok. Posmatrao je grad kroz veliki prozor u svojoj sobi. Mislio je da ce ako provede noc sa Megan prestati da misli na Andreu, ali mu nije izbijala iz glave. Vece zadovoljstvo mu je pricinjavao njen lik i blizina, nego sve ovo sto je uradio sa Megan. Cela stvar je sjebana do kraja. Poceo je da se pita da li je osecao nesto i pre prema njoj, ali se suzdrzavao od cele stvari kao i sada?! Sto je najgore od svega, ne moze da se seti! Trebalo mu je pice... Ustao je i prisao ormanu. Uzeo je donji deo trenerke i navukao brzo, a potom i majicu. Zatvorio je polako vrata od sobe, ostavljajuci Megan da spava. Sisao je brzo niz stepenice i usao u dnevni boravak. Brzo je nasuo sebi pice, osecajuci veliko olaksanje kada mu se hladan alkohol spustio niz grlo. Morao je sto pre da se vrati na posao, morao je i tako da pokusa da skrene misli. Prisao je sofi i seo, drzeci jednom rukom casu, dok je u drugu spustio glavu. Cela ova sitacija mu je isla na zivce, bio je umoran od svega... Bacio je pogled na sat, bilo je tri sata. I gde je uopste Andrea do sada? Protrljao je umorne oci i polako tonuo u san. Sanjao je kako pada sa zgrade i kada je trebao da padne na beton, trgao se. Pogledao je levo-desno a onda i na sat. I dalje je nema, a cetiri sata je... Ustao je i odlozio casu, vreme je da se vrati u krevet... Krenuo je niz stepenice kada su se ulazna vrata od kuce otvorila. Sigurno je ona... Sisao je brzo i provirio. Da, to je ona... - pomislio je sa sjajem u ocima. U belim pantalonama, bež kosulji i bež stiklama, izgledala je prosto wow. Bila mu je okrenuta ledjima, dok je pokusavala da zakaci kaput. Pogled mu je pao na njenu lepo zaobljenu zajednicu i nasmejao se sam sebi. Nije joj islo od ruke da zakaci kaput i Trevoru je bilo jasno da je malo vise popila. Nije mogao vise da suzdrzava glasan smeh...

Odmah se okrenula, fiksirajuci ga pogledom. - Sta je smesno? I sta radis ti uopste tu?

Prekrstio je ruke na grudima. - Jedva stojis na nogama...

Priblizila mu se i uperila prst u njega. - To nije tvoja stvar.

- Mozda i nije, ali sam siguran da ti treba moja pomoc. - pogledao je u njen kaput.

Prosla je pored njega. - Od tebe mi nista ne treba.

Uhvatio ju je za ruku i okrenuo ka sebi. - Andrea... - gledala ga je upitno. - Dopusti mi da ti pomognem, ne mozes da se kreces kako treba.

Iscupala je grubo ruku. - Rekla sam ti vec da se ne mesas. - krenula je ka stepenicama, ali joj se zamutio vid i izgubila je ravnotezu.

Kada je primetio da ce da padne, brzo je potrcao ka njoj i pridrzao je. - Bojim se da ti zaista treba pomoc i ne mozes me se resiti dok ti ne pomognem! - bio je odlucan i ona je to primetila.

Naslonila je glavu na njegove grudi i zagrlila ga. Boze, koliko joj nedostaje... Kako je dobro mirisao! Uzvratio joj je zagrljaj i zagnjurio lice u njen vrat. Bila mu je potrebna.

- Av, kako ste slatki!

Oboje su se trgnuli i pogledali ka spratu. Megan je bila naslonjena na gilenger.

- Sta ona radi ovde? - upitala ga je Andrea jedva primetno.

- Sve cu ti objasniti...

- Nema potrebe, sve mi je jasno... - digla je ruke kao da se brani.

Megan se cinicno nasmejala. - Trevore, cekam te u sobi...

Gledao je kako se Megan udaljava i brzo se okrenuo ka Andrei. - Medju nama nema nista.

- Ona je samo u vesu, ali da, medju vama nema nista... - ironicna je bila.

- Saslusaj me, sve cu ti objasniti...

- Nema potrebe... Ne razumem ni zasto mi se pravdas, ti i ja nismo par.

Potrcala je niz stepenice i on je potrcao za njom. Usla je u sobu i zakljucala brzo vrata.

- Andrea, ne radi to... Otkljucaj vrata!

- Odlazi!

- Ona mi nije bitna... Otvori da razgovaramo!

- Ne zelim. - skliznula je niz vrata ocajno, dok su suze klizile niz njene obraze.

Sa druge strane vrata Trevor je naslonio celo i obe ruke na vrata. - Prokleto si mi jedino ti bitna. - rekao je necujno. - Samo ti... - udario je besnicom blago u vrata i krenuo ka svojoj sobi.

Andrea je cula da se udaljava. - Zasto ga volim ovoliko? - prekrila je lice rukama. - Sta da uradim jebote da ovo prestane?