Don't talk with them /j.b/

"Nisi ljuta."

"Kakvu tajnu?"- prošaptao je tiho kada sam mu ostavila slabašan poljubac na vratu. Osetila sam njegove ruke na kukovima kako ih stežu i samo sam stavila šake na njegova prsa, u pokušaju da se odmaknem.-

"Ipak zaboravi."- sklonila sam njegove ruke i okrenula se na drugu stranu, što dalje od njega. Želim da ga izludim.

"Oh, ne, nećeš."- vratio me nazad i nabio na zid, skroz mi se približivši. Nasmejao se na način na koji sam zadrhtala, pa je stavio jednu ruku na moj vrat, stegnuvši ga lagano.

"Stvarno si mislila da ću te tek tako pustiti?"- podigao je obrvu, dok mu se smešak našao u uglu usana. Oblizala sam usne i progutala knedlu, proklinjajući u sebi poslednjih nekoliko minuta.

"Igraš se sa vatrom, Alison."

"Pusti me."- zarežala sam i pokušala da ga odgurnem, ali bezuspešno.

"Neću te pustiti dok mi ne kažeš."

"Neću ti reći."- lagano sam slegnula ramenima i stegla pesnice, spremajući se na moj sledeći korak.

"Mislim da ipak hoćeš."- i u sledećem trenutku me je podigao na svoje rame, krenuvši prema mojoj sobi.

"Ti pokvareni idiote, odmah me spuštaj, odmah!"- vrištala sam udarajući ga pesnicama o čvrste mišiće, što je bio rezultat njegovog glasnog smeha. Osećam se jadno sad.

"Odmah."- ušao je u moju sobu i jako me bacio na krevet, na šta sam savila noge u kolenima, ruke spuštajući na čelo. Sve mi se zavrtelo u glavi na par sekundi, što je bilo dovoljno da ne vidim šta radi trenutno.

"Zašto ti je isključen zvuk? Zove te neko."- progovorio je kada sam ga pogledala. Držao je moj telefon u ruci i namršteno gledao u ekran, što je bio razlog nove navale besa u meni.

"Ostavi moj telefon."- procedila sam kroz zube i pokušala da ustanem, ali me je zaustavilo njegovo guranje nazad.

"Ne pomeraj se. Još nisam završio sa tobom."- uputio mi je značajan pogled i okrenuo se na petama, izlazeći iz sobe.

"Vraćaj se ovamo, iste sekunde!"- odmah sam ustala i izašla u hodnik, tražeći ga na sve strane. Brzo sam sišla niz stepenice i videla ga kako drži moj telefon na svom uvetu.

"Oh Bieberu, tako ćeš mi platiti."- prišla sam mu s ledja i naglo uhvatila svoj mobilni, posle čega sam se udaljila par koraka nazad.

"Vrati mi ga."- rekao je sa besom, približivši se jedan korak.

"Ne pada mi na pamet. Ovo je moj telefon, razumeš? Nemaš nikakvo pravo da ga uzimaš i javljaš se na njega."- stavila sam ruku sa telefonom iza ledja u slučaju da ga pokuša uzeti.

"Daj mi jebeni telefon, odmah!"- oborio je stolicu na pod koja se nalazila pored njega, na šta sam uplašeno progutala knedlu. Učini nešto, glupačo.

"Slušaj me, Šerlok. Kada je u pitanju MOJA stvar, ti nemaš apsolutno nikakvo pravo na ovom svetu da je uzimaš. To je lično moje, tako da odjebi."- došla sam iza fotelje a on je bio ispred nje. Mislim da ga nikada u životu nisam videla besnijeg nego sad. Skupljao je pesnice i jako stegao vilicu, što me je navelo da se zapitam, zašto je navalio na ovo.

"Neko te je jebeno zvao sa nepoznatog broja, i pošto se javim sledi mrtva tišina. Oh, pitam se šta to znači."- sarkastično se nasmejao.

"Pa šta ako me je zvao? Mene je zvao, ne tebe. Uostalom, ne razumem čemu ovi napadi zbog usrane gluposti. Da li si uzeo u obzir da je neko možda pogrešio broj?"- podigla sam obrve, i prešla iza kauča, pazeći da se ne usudi da predje ovde.

"Meni to nema smisla."- namrštio se i krenuo prema meni, zaobilazeći kauč.

"Ne približavaj mi se. Ni ne pokušavaj."- podigla sam jedan prst u vazduh i krenula nazad. Pratio je svaki moj korak i svaki put se sve više približavao kako sam ja išla nazad.