Don't talk with them /j.b/

''Naravno da planiram da je ubijem.''

Drzim zatvorene oci. Borim se da ih ne otvorim, jer se previse plasim sta bi usledelo posto ih otvorim. Gde cu se nalaziti ili koga cu prvo videti kada ugledam spoljnu svetlost. Bila sam budna i cula sam sve. Vladala je mrtva tisina, ali sam opet nekako osecala neciju prisutnost. Lezim na mekanom krevetu, i glava mi je udubljena u veoma udoban jastuk. Nasla sam par trenutaka za mir i spokoj ignorisuci sve sto se izdesavalo. Osecam da nemam snage i sve vise slabim. Sve o cemu razmisljam je sta ce biti sa mnom kroz par dana, i to je ono glavno sto mi ne da mira. Borim se protiv nagona da sada iskocim iz kreveta i pocnem da lupam stvari, derem se i placem od muke. Toliko se plasim i imam tako gadan osecaj da ce se ubrzo sjebati nesto i da ce neke stvari otici u pogresnom smeru. Stiskala sam sake ispod plahte i zabijala nokte u sake govoreci sebi da je sada trenutak kada moram biti jaka. Iskreno se molim da ce Edward ubrzo naci novac, jer nisam sigurna koliko cu moci da izdrzim jos. Moj zivot se izokrenuo za 360 stepeni u samo dva dana i nisam sigurna da li pamtim neke stvari. 

Stisnula sam usnice i jako zazmurila skupljajuci se i grleci svoje gole noge. Gole noge? Naglo sam otvorila oci i pogled spustila dole ispod plahte. Bila sam samo u brusu i gacicama. Istog momenta me je oblio hladan znoj jer se ne secam sta se desilo juce kad smo stigli ni sama ne znam gde. Osecala sam da drhtim od nervoze, ali sam morala da se okrenem na drugu stranu da bi videla da li ima nekoga u sobi.

Na drvenoj stolici kod prozora sedeo je Justin zamisljeno gledajuci napolje. Premestio je pogled na mene posto je primetio da se mrdam, na sta sam zazalila istog trenutka. Mogla sam sacekati da izadje iz sobe i..ni sama ne znam sta. Glupa si, Alison.-

''Ou, budna si.''-rekao je nekako dosadno i ponovo vratio pogled na prozor. Gledala sam njegov profil krisom i u tisini i izgledao je previse lepo iz ovog ugla. Smedja kosa mu je bila neuredna, tako da su njegovi pramenovi isli na sve strane. Uska bela majica pokazivala je misice i  otkrivala tetovaze koje sam sada slabije videla jer je bio u senci. Nosio je crne pantalone i izgledao je kao da se borio protiv nekog nagona. Bio je previse lep..takoreci savrsen.

O cemu pricas glupaco, on te je oteo i zakljucao u onom podrumu da umres od hladnoce, a sada ga odmeravas i mislis kako je savrsen. Idi ubij se, previse si glupa za moj ukus.

Ustinula sam se da se vratim u stvarnost. Zapravo njegova lepota nije bilo olicje necega dobrog. Mucila me je cinjenica da znam samo njegovo ime. Kao da je nesto vristalo unutar mene i vikalo mi da bezim ali u isto vreme da ostanem. Previse sam zbunjena i na kratko sam zatvorila oci i udahnula duboko. Necemo sedeti ovde u tisini..zar ne? Resila sam da preuzmem rizik i prva progovorim.-

''Gde se nalazimo?''-moje pitanje ga je trgnulo iz misli i pogled je prebacio na mene gledajuci me bez ijedne emocije na licu. Izgledao je previse hladno za moj ukus a od takvih osoba ne mozes ocekivati nista dobro. Disala sam duboko cekajuci da progovori. Progutala sam knedlu samo zeleci da mi kaze gde se nalazimo, jer u medjuvremenu mogu da smislim plan za beg. Valjda.-

''Na Bronoxu smo. Daleko, na periferiji grada. I ne, ne mozes pobeci ako si planirala to.''-ustao je i prilazio mi laganim korakom, odlucno me gledajuci u oci. Progutala sam jos vecu knedlu ovaj put, pocevsi da drhtim. Sta mi se desava? Dosao je do mene i seo uzimajuci moju ruku u svoju. Zastenjala sam tiho bojeci se da nije cuo. Ne zelim da zna koliki strah osecam trenutno. Iz dzepa svojih pantalona izvukao je jednu narkuvicu sa metalom u kom se nalazaila lampica bljestave crvene boje. Uzeo ju je i zakacio na moju ruku, osmehujuci se srecno. Zbunjeno sam posmatrala tu stvar na mojoj ruci koja je izgleda bila fabricki namestena tako da ne vidim nacin ako bih zelela da je skinem. 
Pogledala sam ga zeleci da cujem zasto se to nalazi na mojoj ruci.-

''To je za ako planiras da pobegnes. U tom metalu se nalazi cip koji je povezan sa mojim telefonom. Ukoliko pokusas da izadjes van ove kuce, dobicu obavestenje da se ne nalazis u zoni gde je predvidjeno da budes. Ukoliko se to desi..- prisao je mom uvetu i tiho sapnuo, dok je meni zastajao dah. Sledila sam se na njegove reci..- ubicu te.''- gotovo. Kraj. Umrecu sada. Toliko sam se osetila lose u ovom trenutku da sam zelela da mu nabijem dobru pesnicu u njegov nos, pa da vidi kako izgleda kada zena udari. Tada se nece premisljati i izvadice pistolj i ubiti me. Bolje je ovako. Samo budi mirna i hladna. Nece ti nista uraditi. Alison, sve je okej.

-Ustao je i iz komode koja se nalazila u uglu sobe izvukao pistolj. Ili je ipak resio sada da me ubije?
Pratila sam ga pogledom dok je ubacivao metke.Moram ga pitati jos nesto..-

''Zasto sam polugola?''-upitala sam sa najvecom hladnocom, iznenadivsi samu sebe. Pogledao me je i prevrnuo ocima.-

''Odeca ti je bila mokra i prljava, ne znam kako, ali okej. Ja nemam nameru da te lecim ako se razbolis, jer mi trebas za neke stvari. Danas ostajes u ovoj sobi.''- rekao je i izasao zakljucavajuci vrata. Uzdahnula sam i ponovo se bacila na ledja, dok sam zamisljeno gledala u plafon. Ne mogu sada da razmisljam, nemam snage. Ustala sam i usla u kupatilo koje je bilo u okviru sobe. Pogledala sam se u ogledalo, shvatajuci koliko mi je zamrsena kosa i kolike imam podocnjake. Jel ovo vampir u ogledalu? 
Pustila sam ledenu vodu i pokvasila lice, osvezavajuci se. Ovo mi je trebalo. Obrisala sam lice peskirom koji je bio zakacen blizu ogledala i uzela cesalj iz jedne male korpice. Pocela sam da cesljam kosu drzeci svaki pramen da me ne bi cupalo. Popila sam malo hladne vode i otvorila vrata da se vratim u sobu. Umalo nisam vrisnula kada sam opazila Justina kako trazi nesto ispod kreveta. Bio je saget i kada je izvukao neku kutiju video je mene kako stojim na vratima kupatila. 

Setila sam se da na sebi imam samo donji ves i momentano sam se zacrvenela. Ovo je tako blam. 
Videla sam kako me odmerava pogledom i pogled je zadrzao na mojim poluotkrivenim grudima. Ruke sam automatski stvila preko grudi zaklanajuci mu pogled. Previse klise situacija.-

''Vratio sam se jer sam zaboravio nesto. I obuci nesto iz mog ormara ako hoces.''-rekao je opet sa teskom hladnocom u glasu i izasao iz sobe. Ovaj put ga nisam cula kako je zakljucao. Uzbudila sam se jer mi je na neki nacin dao da izadjem iz ove sobe. Nesto dobro danas. Nisam zezela da poludim ako ostanem ovde danas u zatvorenom prostoru. Sada barem mogu da istrazim kucu.

Usla sam u druga vrata koja su se nalazila pored vrata kupatila i odmah sam se nasla u moru njegove odece. Tako je lepo mirisalo, na lavandu, moju omiljenu. Trazila sam nesto manje jer sve sto prethodno uzela na meni je izgledalo kao dzak. U ruke sam uzela neku belu majicu sa printom nekog grafita i bermude maslinasto zelene boje. Bermude su na meni izgeledale kao kesa za smece, ali nisam mogla da nadjem nista manje. 

Dosla sam do vrata sobe i polako ih otvorila. Provirila sam napolje i videla da nema nikog, sto je bilo dobro. Izasla sam i lagano zatvorila vrata okrecuci se prema stepenicama koje su vodila na spat nize. 
Pocela sam da silazim i svakim stepenikom sve vise mi se prikazivao dnevni boravak. 
Sve je bilo u kozi, hrastovini i inoksu. I svuda su bile slike u divljim bojama. Bilo je bogato uredjeno i veliko. Na sredini su stajala tri troseda sa jednom foteljom koji su bili u krug poredjani oko velikog TV-a. Pod je bio u sivom laminatu i bilo je raskosno i prelepo. 
Primetila sam i veliki prozor koji je isao duz celog zida i koji je bacao pogled na bazen u dvoristu. Lepo.

Opazila sam dvojicu momaka na sofi koji gledaju utakmicu. Prepoznala sam ih..Onaj plavi, lepi Chris sto me je juce izvukao iz podruma i pored njega, osoba kojoj bih sada lupila samar. Setila sam se odmah Blair i milion pitanja mi je proslo kroz glavu. Da li je okej? Gde je sada? Sta se desilo sa njom? Morala sam mu prici ako zelim neke odgovore. Culi su da im se neko priblizava iza ledja i odmah su se okrenuli. Dosla sam do njih i sela na trosed prekoputa njih. Zbunjeno su me gledali.-

''Sta je sad?''-upitao je Chaz gledajuci me mrko ispod oka. O, nisi ni ti meni omiljeno drustvo, veruj mi. 

''Sta se desilo sa Blair?''- on je prevrnuo ocima i pogled vratio na utakmicu na TV-u. Ne zelis da mi odgovoris? E, uradices to, Boga mi.

''Je l' to ona mala brineta?''-uzdahnula sam frustrirano i sada ga vec ubijala pogledom.

''Odgovori mi. Imam pravo da znam.''-zahtevala sam ponovo.

''Nista? Sta bih uopste mogao da uradim pijanoj devojci? Jedva sam izvukao iz njenih usta adresu. Ostavio sam je kod kuce i posle otisao. Srecna? Valjda je dobro. A sada me,ako mozes molim te, pusti da gledam utakmicu na miru.''-rekao je i vratio pogled na ekran. Smirila sam se na kratko i pogled prebacila na Chrisa koji je u tisini jeo kokice i gledao TV.
Slegnula sam ramenima i ustala da predjem do kuhinje. Usla sam i otvorila frizider. Ako planiraju da me zarobe u ovoj kuci, onda imam pravo da se ponasam kao da sam u rodjenoj. Izvukla sam jogurt, salatu i neku kobasicu. Nije lose.
Sela sam za sto i u tisini sekla kobasicu i pila jogurt. Sledece sto sam cula nateralo me je da se zagrcnem u sopstvenom gutljaju koji sam uzela. Noge su mi se odsekle i jedva sam progutala to sto mi je bilo u ustima.-

''Planiras da je ubijes?''

''Naravno da planiram da je ubijem.''