Don't talk with them /j.b/

"Rekao sam da je pustis!"

Spustila se noc. Primetila sam znak na ivici puta na kom pise 'Nevada'. Putujemo vec satima i koliko mogu da primetim idemo za Las Vegas. Samo jedva cekam da se zavrsi ovo sve. Iscrpljena sam i umorna od svega sto se desava. Kroz moje telo putuje mrznja, cista mrznja prema coveku koga bih sa velikom slascu ubila. Videcu svog, takoreci 'oca' kog nikad nisam imala priliku da upoznam u potpunosti. Zapravo mi i nije otac posle svega. Jedva cekam da vidim sta ce reci kada me vidi, ako nekim slucajem zna da postojim i ako nije zaboravio da ima cerku.
Moje misli je prekinula zvonjava mobilnog telefona. Premestila sam pogled napred i videla Justina kako pokusava da nadje telefon.

''Molim Alessio? Jesi saznao nesto?''- ukljucio je spikerfon tako da svi mozemo da cujemo sta ima da kaze, ukljucujuci i Ryana koji je vozio i mene pozadi.

''Da, Justine. Michael se trenutno nalazi u njihovom skladistu u straznjem delu Vegasa. Chris i Chaz uskoro stizu a i u blizini skladista se vec nalaze Martin i James. Pozurite jer moramo da smislimo kako cemo dalje.''

"Alessio, cekaj! U kom jebenom skladistu se nalaze, kada se u straznjem delu grada nalazi vec 60 napustenih fabrika? Koja tacno?"

"Justine zurim jebem ti! Nekadasnja stara, napustena fabrika u kojoj su se proizvodili delovi za motore Boingovih aviona. Jedina je tamo, tako da pozurite."

"Okej, stizemo."- i prekinuo je. Zatvorila sam oci i smirila otkucaje srca. Zasto mi nesto neverovatno odvratno smrdi u vazduhu i zasto mi nesto uporno govori da ce se veceras nesto sjabati i da se nece zavrsiti dobro? Uglavnom nista od ovoga nije dobro, ali hajde da mislim pozitivno.
Docicemo tamo, Justin ce sa ostalima da sredi mog oca i njegove ljude i tako mi olaksati zivot. Odbijam da ga upoznam. Ne zelim to. Samo ga na kraju krajeva zelim medju mrtvima kao sto je i on poslao medju mrtve par nevinih ljudi. Zasluzuje to posle svega. A ja? Meni ne znaci nista, i to se kao cinjenica nece promeniti. Mislim da cu biti srecnija. Kada bude gotovo sa time, vraticemo se u Njujork i mene ce Justin pustiti. Zaboravicu na njega, i na sve sto se desilo i sto ce se desiti za par sati. Jednostavno ne zelim da se setim bilo cega.
Opet cu biti luda tinejdzerka zajedno sa Blair i sto je najvaznije, Edward nece biti povredjen. Sve ce opet biti normalno. Vraticu se starom zivotu, i to je sve o cemu cu razmisljati kada se napokon zavrsi ovo.

Stizemo na neki parking iza stare, oronule zgrade. Hvala Bogu. Brzo izlazim i udisem duboko nocni, svez vazduh. Primetila sam i da su Ryan i Justin izasli i zatvorili vrata auta. Laganim korakom sam im prisla, grleci sama sebe, jer je bilo poprilicno hladno.
Krenuli su prema nekoj garazi sa malim prozorima, iz koje je virilo slabo svetlo.
Pratila sam ih i usla zajedno sa njima unutra.
Svuda su bile razne kutije i papiri i uzasno je smrdelo, cak mislim da se to budj i prasina oseca. Naborala sam nos i prisla velikom stolu koji se pruzao duz cele prostorije.
Naslonila sam ruke na povrsinu, pogledom trazeci gde da sednem.U uglu, nedaleko od mene, nalazila se jedna kutija koja mi se cinila kao dobro mesto. Sela sam na nju i glavu zabacila na zid iza mene.

"Gde su Martin i James?"- cula sam Justinov glas ali nisam mogla da podignem glavu.

" Otisli su po bombe. Dolaze kroz par minuta."- oci su mi se rasirile na dobro poznat glas. Podigla sam glavu i opazila decka neverovatno crne kose koji sada nije imao naocare i nije licio na skolskog strebera.

"Ti?! Sta ti koji klinac radis ovde?!"- zaurlala sam na sta su se Justin i Ryan trgli. Prebacili su pogled na mene, dok sam ustajala i prilazila Alessiu koji me je zbunjeno posmatrao.

" Ja? Kao sto vidis, ja ovde radim, ustvari pokusavam da radim."

"Sad mi je sve jasno."- ironicno sam se nasmejala i okrenula prema Justinu koji je sve posmatrao ne trepcujuci.

"Preko njega ste hteli da dodjete do mene, zar ne?"- samo je nevino slegnuo ramenima i nastavio da gleda neki plan i papire.
Frustriano sam uzdahnula i unutar sebe brojala do 10. Necu i ne zelim da kazem nesto sto ce razbesneti svu trojicu. Sada cu ih ostaviti da rade i da smisljaju a kasnije cemo pricati o ovome.