Don't talk with them /j.b/

"Možeš i u mom prisustvu."

"Ovo se neće svideti Justinu. Nimalo mu se neće svideti. Mislim da će nas oboje ubiti, Alison."- čula sam Martina iza sebe dok sam otključavala vrata svoje kuće. Uništava mi trenutak. Prevrnula sam očima i iznervirano se okrenula prema njemu, koji je bio bled u licu i zabrinuto trljao ruke o svoje pantalone.-

"Neće nas ubiti, razumeš? Mislim da imam pravo da dodjem svojoj kući i da uradim neke stvari bez njegovog znanja. Ima da razume posle svega. Uostalom, zaslužio je ovo."- slegnula sam ramenima i ponovo se okrenula prema vratima, ovaj put ih otključavši do kraja.

"To si luda."- opet je dodao dok sam se kretala prema dnevnoj sobi. Nedostajala mi je ova kuća. Previše. Bacila sam se na kauč i zadovoljno zatvorila oči, uživajući u momentu. Ne želim da razmišljam sada o većim problemima na koje nailazim, odbijam. Neću jos dugo moći da uživam, to mi je isuviše jasno. I što je najgore od svega, nisam ni počela sa razradnjom svog zadatka.

"Ubiće nas. Ozbiljan sam."- seo je na fotelju pored, a ja sam iznervirano puhnula i odigla se, pogledavši ga u oči.

"Neće nas ubiti, šta ti je? Sve je okej jebote. Zar je problem što sam došla u svoju kuću?!"- podigla sam obrvu i sela u turski sed, uzevši daljinski sa stola pored.

"Za njega će biti problem, i ja ću najviše ispaštati. Znaš zašto? Jer sam te doveo ovde, krišom i nisam se nikom javio. Zašto si pristao na to, glupi Martine?"- lupio se rukom po čelu, pa se zavalio u fotelju. Nasmejala sam se i odmahnula glavom, svezavši kosu u neurednu pundju sa gumicom koja mi se nalazila oko zgloba ruke. Našla sam neku glupu emisiju i potrudila se da shvatim o čemu pričaju, u inat Martinovom neprestanom cviljenju i gundjanju.-

"Prestani više da kukaš!"- iznervirano sam bacila mali jastuk na njega, pogodivši ga pravo u glavu.

"Ali ti to ne razumeš, Alis. Upao sam u govna jer sam pristao na tvoj jebeno glup zahtev i doveo te ovde. Oh, gotov sam."- prekrio je rukama lice, i nabacio kapuljaču na glavu, pa je nastavio da gundja nešto ispod kapuljače. Gubim strpljenje.

"Ako želiš da se nerviraš, idi gore na sprat ili bilo gde, gde te neću čuti, jer nemam živaca da te slušam kako pričaš nepovezane stvari i gluposti."- bacila sam još jedan jastuk na njega, a on se uspravio i počešao zatiljak.

"Okej, okej, biću miran."

"Drago mi je."- sa olakšanjem sam izdahnula i nastavila da pratim emisiju.

"Ali opet.."

"PRESTANI VIŠE!"- viknula sam i ustala, došavši do njega, povukavši ga za kosu jednom rukom a drugom sam mu stezala vrat.

"Neće te niko pipnuti, jer sam faktički ja kriva što sam te nagovorila. Nisi ništa loše uradio, samo si me doveo ovde, zar je to toliko loše? Ne seri više i poštedi me činjenice da ću ti uraditi mnogo gore stvari, budeš li još jednom to spomenuo, jasno?!"- jače sam ga povukla za kosu, pa je bolno zakukao i stegao oči.-

"Dobro dosado, sada me pusti, to boli!"- pustila sam ga, krenuvši prema kuhinji u nameri da uzmem sok, ako ga imam uopšte.

"Počupala si mi svu kosu!"- viknuo je iz dnevne, na šta sam smoreno okrenula očima. Otvorila sam vrata frižidera i gledala ima li ičega.

"Alison!"- opet je viknuo, ali sam odlučila da ćutim. Izvukla sam sok, nogom zatvorivši vrata. Dohvatila sam šolju i sipala do pola, kada sam ga opet čula da me doziva.

"Alison, jebote!"

"Umukni!"- zarežala sam, ali sam sigurna da me je čuo. Sipala sam sok do kraja, i prazno pakovanje bacila u kantu. Opet se derao i vikao me. Ubiću ga.
Uzela sam sok i ušla nazad u dnevnu, zatekavši Martina kako hoda gore- dole sa telefonon u ruci.
Zbunjeno sam skupila obrve i tada me je primetio.