Don't talk with them /j.b/

"Ovo je ozbiljno."

Justin's point of view

-Izašao sam lupajući vrata auta. Podigao sam glavu i pogledom prešao preko pustoši oko mene, puste zemlje na kojoj se nalazi stari deo grada. Oronula zgrada jedina je okupirala moju pažnju. Zgodno mesto za sakrivanje, pomislim.-

"Ja sam stigao."- rekao sam na telefon, dok sam sa druge strane linije čekao Chazov glas.-

"Stižemo za par minuta."- čuo sam odgovor, a zatim poklopio, uporedno se naslanjajući na prednji deo auta. Izvadio sam iz džepa kutiju cigara, i zapalio jednu pokušavajući da nekako ubijem vreme. Razgledao sam okolo i puštao dim, svaki put uzimajući novi u sebe. Jebeš ovo.

Bacio sam cigaru na pod i zgazio je, pa se okrenuo i prošao prstima par puta kroz kosu. Osećam da se gušim iz nepoznatog razloga. Nešto u meni vrišti. Jebote, koji mi je klinac?

Prošlo je tri dana od kako su je odveli, a meni ni na trenutak nije napustila misli. Osećam žaljenje što su je sada do smrti izmučili ili možda ubili. Tešim se da nisu, ne mogu na kraju krajeva. Ovo nije trebalo da se desi, definitivno nije trebalo. Ona mi jebeno ne znači, ali zašto se onda ovako osećam?-

"Justine?"- video sam da izlaze iz auta i kreću se prema meni. Samo sam duboko uzdahnuo i popravio majicu koju sam do sad stezao i gužvao.-

"Stvarno? Zoveš nas ovde u pola 3 ujutru? Ovo je moglo da sačeka i dan, znaš?"- rekao je Chris dok je zevao. Briga me što sam ih digao iz kreveta, sada mi treba njihova pomoć. I Chaz je došao sa nijim, gledajući me mrko.-

"Ti stvarno želiš da im provališ tamo? Ti si lud, ubiće te."- rekao je promuklo, gledajući u nebo. Sprema se oluja, hladno je ali mi je to trenutno najmanji problem. Jedino o čemu brinem trenutno, jeste kako ući u zgradu, kako doći do te sobe.

Pogledao sam u obojicu, i krenuo napred, nogom lupajući o blatnjavu zemlju. Iz zadnjeg džepa sam izvadio pištolj i proverio metke u njemu. Naciljao sam na par prozora na zgradi i pucao u njih nekoliko puta, posle čega se čula glasno lupanje stakla.

Potrčao sam sa njima iza prvog drveta, želeći da nas sakrijem. Ćutali smo i čekali da se neko pojavi.-

"Justine, kako planiraš da izvedeš to?"- šapnuo mi je Chris koji je bio iza mojih ledja. Pogledao sam ga preko ramena, suzdržavajući se da ga ne udarim. Zašto me nervira sad?-

"Umukni. Ako ti se ne radi ovo, beži dok nismo još ni počeli."- rekao sam gledajući u ulaz. Izašla su dva nabildovana čoveka od glave do pete obučeni u crno, gledajući na sve strane. Naciljao sam u obojicu i pucao par puta, posle čega su mrtvi pali na pod. To smo rešili.-

"Idem unutra. Kada se rešite tela, dodjite gore."- samo sam se sklonio odatle i krenuo prema vratima. Prst mi je bio na okidaču i pažljivo sam išao pazeći. Ne želim još neka sranja sad. Da ovo rešim pa da nadjem to zbog čega sam i došao ovde.

Duboko sam uzdahnuo i oblizao suve usne. Bilo je previše mračno, zagušljivo i teško sam uzimao vazduh. Prilično su loši uslovi za mesto na kom ćeš se sakriti i manipulisati ostalima u zemlji.

Došao sam do vrata iza kojih je dopirala slaba svetlost. To je to.
Naglo sam ušao, držeći pištolj prema dvojici starijih muškaraca koji su se sledili na moj ulazak.-

"Je l' to čuveni Bieber?"- jedan je progovorio nasmejavši se, ali sam jasno video kako pokušava da izbegne biti uplašen.-

"Da, a sada se vidimo. Ne trebaš mi ni ti ni tvoj jadan prijatelj."- rekao sam i upucao ih nekoliko puta. Lagano.

Došao sam do drugih vrata te prostorije u kojoj bi, kako sam saznao, treba biti to što tražim. Napravljena su od metala. Koji klinac? Kako da udjem sad?