Don't talk with them /j.b/

"Neverovatan si."

Alison's point of view

-Posle poslednjeg skolskog casa, izletela sam napolje, krecuci se prema izlazu. Probijala sam se kroz masu ljudi, sa skejtom u rukama. Ni sama ne znam kako sam se izvukla kod profesora, jer svakako nisam bila par dana u skoli. Nekako su progutali moju izrecenu laz, i ono najgore je proslo. Sada je sve okej.

Izasla sam ispred, i pogledom sam trazila Blair i Edwarda u onoj guzvi. Par minuta posle, uocila sam ih u hladu nekog drveta, kako sede na nekoj klupi. Sada sam najebala.

Krenula sam prema njima, i Blair me je prva uocila. Slozila je ozbiljnu facu, prekrstajuci ruke na grudima, sto je i trenutak kasnije ucinio Edward. O, ne.-

"Konacno."- puhnula je i ustala, dosavsi do mene. Namrstila sam se dok sam joj posmatrala lice. Ubijala me je pogledom i to znaci samo jedno.-

"Ima da mi objasnis apsolutno sve sto me zanima i ne zelim ne kao odgovor."- ona je ozbiljna. Shvatam da necu moci nista da krijem od nje. Recicu joj par stvari, ali cu precutati ono sto mislim da ne smem nikome reci, pa cak ni njoj. Postedecu sebe i nju i necu reci nista od onoga sto pokusavam i sama da zaboravim.

Spustila sam skejt iz ruku na pod, i otvorila torbu, trazeci mobilni. Prevrtala sam stvari unutra sve dok ga nisam nasla par minuta kasnije. Puhnula sam u vazduh sa olaksanjem, i pogled premestila na njih dvoje. Na momenat sam osetila strah zbog njihovih osudjivackih pogleda. O tome pricam.-

"Okej, sve cu vam objasniti, ali ne ovde. Ne mislim vam pricati sve ovde dok stojimo u skoli. Idemo na neko drugo mesto."- slozila sam molecljivu facu, i Edward je prvi popustio. Hvala Bogu.-

"U pravu je. Idemo po kapucino u neki kafic. Toliko toga imas da nam objasnis."- glumeo je da je ozbiljan, ali se na kraju nasmesio. Zagrlila sam ih oboje, i zajedno smo krenuli ka izlazu odavde. Smejala sam se bez razloga, onako cisto sam osecala neku posebnu srecu. Verovatno zato sto su ponovo tu, kraj mene. Toliko su mi nedostajali, to tek sada shvatam.
Stajala sam na ulici i gledala okolo, i iste sekunde sam stala u mestu. Srce mi je brze zakucalo gledajuci u poznati, parkirani auto. Naglo mi je unutrasnjost stomaka podivljala i pokusavala sam da vidim da li to nije neciji drugi auto. Ne, to je on. Stvarno on. Sta radi ovde?-

"Alison, ides?"- cula sam Blair ali se nisam puno osvrtala na to. Pokusavala sam da ga primetim iza zamagljenih stakala, ali bezuspesno.-

"Alison? Hej, sta si videla?"- Blair mi je uporno mahala ispred glave i tek sam tada dosla sebi. Shvatila sam da buljim u taj auto vec dobrih par minuta. Ne mogu da zamislim koliko sam glupo izgledala.-

"Hm?"- promumljala sam i konacno je pogledala.

"Sta se desava? U sta si gledala?"

"Nista, samo mi se ucinilo nesto. Zagledala sam se, nebitno."- odmahmula sam glavom i zajedno sa Blair krenula napred. U ruci sam osetila vibraciju na telefonu, pa sam odmah otkljucala poruku, shvatajuci da je to on. O, ne.-

"Dodji ovamo.
-J."

-Skamenila sam se u mestu, ponovo. Premisljala sam se u sebi da li je pametno otici tamo, ili samo nastaviti prema kaficu kao da se nista nije desilo.-

"Blair?"- zaustavila sam je i ona me je zbunjeno pogledala. Edward je vec uveliko bio tamo ispred i cekao nas dve.

"Idi tamo, dolazim za par minuta. Moram nesto da proverim."

"Ali..Sve je okej?"

"Da, naravno. Narucite i za mene, stizem ubrzo. Brzo cu, obecavam."- ona je samo klimnula glavom i krenula prema Edwardu.