Pjesma crne krune

6. POGLAVLJE

                  

 

Idućeg jutra nakon doručka, Erik i ja smo sjedili u knjižnici. Zrake slabašnog jutarnjeg sunca su prodirale kroz prozore. Vrlo sam slabo spavala zbog sinoćnjeg otkrića. Kad god bih zatvorila oči, veliki zeleni zmaj bi me opsjedao u polusnu.

 

„Pretpostavljam da želiš objašnjenje" , rekao je Erik.

 

Prošle noći sam bila previše izbezumljena da bih zapitkivala. Sada kada mi je sve sjelo, bila sam spremna na paljbu pitanja.

 

„Flavumi su zmajevi" , prošaptala sam.

 

„Zmajolici" , ispravio me Erik. „To je pravi izraz."

 

„Zmajolici."

 

„Nismo svi takvi. Na dvoru ne poznajem nikoga. No, moji brat i sestra jesu."

 

„Ruben i Tira se također pretvaraju u zmajeve?"

 

„Da. I moji roditelji su bili zmajolici."

 

„Tvoji roditelji? Gdje su oni sada?"

 

„Zaklani na spavanju prije dvije godine."

 

Njegova iskrenost i hladnoća su me iznenadile. Nisam mogla zamisliti da čak ni takva tema kod njega nije mogla izazvati osjećaje.

 

„Erik, moja sućut."

 

Počela sam razmišljati o osamnaestogodišnjem Eriku Kasu, koji je preko noći ostao bez roditelja i bio prisiljen preuzeti tron.

 

„Imaš li neko konkretno pitanje?" Erik je promijenio temu.

 

„Rigaš li vatru?" upitala sam prvo što mi je palo napamet.

 

Usne su mu se izvile u poluosmijeh. „Naravno. Vatra je moj element."

 

„Smrtan si?"

 

„Jesam, ali imam šanse poživjeti i do stotinu godina. Kao i ti, Kasandra."

 

„Jesi li imun na gotovo sve kao ja?"

 

„Ne. Ja sam imun jedino na vatru."

 

Zamišljeno sam kimnula. „Nije li to smiješno? Jedina stvar koja tebe ne može ubiti je za mene jedina smrtonosna."

 

Erik je pogledom zaranjao u moje oči. Između nas je zavladala tišina.

 

„Mislim da je krajnje vrijeme da počnemo s tvojom obukom" , Erik je prekinuo šutnju.

 

Ustao je, na što mu se pripijena crna majica podigla i otkrila crnu tetovažu. U desnom donjem kutu njegovih leđa letio je duguljasti zmaj. Prsti su me zapekli od želje da dodirnem crnu tintu.