Pjesma crne krune

1. POGLAVLJE

Niku je zapričavao mladu trgovkinju voćem dok sam se ja pokušavala što neprimjetnije prikrasti njenom štandu. Kao i svakoga puta kada bi krali, zahvaljivala sam nebu što sam niska i dovoljno lagana na prstima da se mogu nečujno prišuljati bilo kome. U tome pomaže činjenica da nikada u životu nisam posjedovala par cipela, naravno.

„Koliko košta kilogram jabuka?" upitao je Niku trgovkinju.

Nisam mogla vidjeti njenu reakciju jer sam joj se nalazila iza leđa, u spretnom čučnju iz kojeg sam se protezala kako bih dohvatila barem jednu naranču iz mrežaste vrećice koja je visjela na drvenom osloncu.

Znala sam točno koju želim, te su mi sline počele curjeti od samog pogleda na nju. Bila je najveća u hrpi i izgledala je kao da će svakog trena eksplodirati i poprskati svojom slasnom nutrinom. Na nepcu sam već mogla osjetiti kiselkasti okus te naranče, a prsti su mi se činili ljepljivi od same pomisli da je držim u rukama.

Iz mojih maštanja me prenula trgovkinja koja se napola okrenula prema meni, provjeravajući cijenu jabuka za koje je Niku prethodno pitao. Instinktivno sam se prilijepila uz pod. Pokret je bio brz i iznenadan, ali nisam ispustila ni zvuk.

Kakva to glupa trgovkinja ne zna cijenu vlastitog voća napamet?

Nova. Nova prodavačica koju kolege još nisu upozorili na dvoje kradljivaca koji svakog dana haraju tržnicom.

„Trideset kruna" , objavila je Nikuu i ja sam znala da sam se trenutno izvukla.

„Što kažeš na ovo?" predložio je Niku zavodljivim glasom. „Kupit ću deset kilograma jabuka ako večeras izađeš sa mnom."

Djevojka se sramežljivo zahihotala. „To je privlačna ponuda, ali potpuno nemoralna."

„Kvragu i moral. Što mogu kad si prekrasna?" Niku je imao prirodan talent za dodvoravanje, za razliku od mene.

Nisam imala sumnje da je mlada prodavačica već pala na njegov šarm.

Ostala sam u ležećem položaju, ali sam podigla glavu kako bih bolje promotrila vrećicu. Prstima je nisam mogla razderati, ali možda bih uspjela izvući samo onu veliku naranču. No, to nije bilo pravedno prema mom partneru u zločinu. Ni prema mojoj majci koju sam prehranjivala svojom krađom. Ni prema Nikuovoj obitelji koju on također prehranjuje našim zajedničkim kriminalom.

Zato sam izvukla nožić iz svog pojasa i oprezno ga podignula u razini lica, pogledom prikovanim za Nikua – dala sam mu znak da je vrijeme za akciju.

Niku je poljubio trgovkinju u istom trenu u kojem je moj nož razderao mrežastu vreću.

Naranče su počele ispadati i sve su se dočekale ravno u moju platnenu vreću koja ih je čekala spremna i rastvorena. Nekad bih se začudila sama sebi na vlastitoj brzini.

„Djevojko, kradu ti voće!" hrapavi glas je odjeknuo tržnicom.