Don't talk with them /j.b/

''Vidimo se, Alis.''

Milion pitanja mi se vrtelo po glavi, samo je bio problem sto nisam znala odgovor ni na jedno. Kao da sam i mogla da nadjem resenje za ovu situaciju.
Naterala sam Edwarda da me pusti da se sama vratim kuci, zaista mi je trebalo da se malo smirim i da razmislim.  Sve se desilo iznenada i pitanje je..zasto se sve ovo desava?

Hodala sam po mokrom putu spustene glave. Hladno je, na meni se ne nalazi ni jedan delic necega suvog, osecam se uzasno lose zbog svega ovoga. Spoljna temperatura me je ubijala i mislila sam da cu svake sekunde pasti, jer vise ne osecam krv kako struji kroz moje telo. 

Nisam znala o cemu prvo da razmisljam. Koliko tesko moze biti a da ne pricam sa nekim nepoznatim? Nadam se da je lako, jer sam svesna da cu samo jednim razgovorom dovesti sebe u opasnost. 
Nemam pojma koliko je sati, ali znam da za par sati idem u skolu. Tako sam umorna i potreban mi je san. Ovo definitivno nije bilo medju mojim planovima za veceras. Drhtala sam dok sam sve teze uzimala vazduh. Brzo sam stigla ispred moje kuce, gde sam odmah otisla sa druge strane i popela se preko jednog starog drveta do prozora moje sobe. Kuca je niska tako da ne prestavlja neki narocit problem. Usla sam u svoju sobu i odmah pocela da skidam mokru odecu sa sebe, ulazeci u kupatilo i paleći tuš kabinu. Usla sam misleci da cu se barem malo zagrejati od tople vode. Treba mi opustanje, veceras definitivno nije moje vece. Po meni se slivala vrela voda, braneci mi da razmisljam o recima koje je izgovorio Edward. Sama pomisao da se upleo u sranje sa najboljim kriminalcima ovog grada jezi svaki milimetar moje koze. Nisam nalazila izlaz iz ove situacije, kao ni resenje za nabavku novca. Brzu nabavku novca. 
Prodrmala sam glavom, i izasla iz tus kabine stavljajuci peskir oko sebe. I dalje mi je bilo hladno, tako da sam brzo obukla neku trenerku i dzemper, bacajuci se pod deku na mom krevetu. Stavila sam glavu medju jastuke i vrisnula izbacujuci svu frustraciju iz sebe. Sada shvatam da cu jebeno izvuci najdeblji kraj i da cu ja najvise ispastati zbog Edwarda. Stavila sam ruke preko lica ne shvatajuci da me par sekundi deli do sna. 

***

-''Alison..da li me cujes?Skola ti pocinje za pola sata, ti jos spavas! Ustani smesta!''- negde izmedju sna sam cula krestavi glas moje majke koja je na mene delovala kao kofa ledene vode tek srucene na mene. Iste sekunde sam se nasla u sedecem polozaju trljajuci oci rukama. 

-''Budna sam!''-viknula sam onim mojim jutarnjim glasom koji ovo jutro bas nije bio u najboljem izdanju. Bolelo me je grlo- prva je pomisao dok sam gutala vodu koju sam uzela sa mog nocnog ormarica. Znala sam da ce mi ono vreme od par sati vratiti dvostrukom merom.

-''Ocekujem te u kuhinji, na dorucku za 5 minuta!''- ponovo je viknula dok sam ja ustajala i pogledom trazila sat. Imam 20 minuta fore da stignem na predavanja ako ne zelim ponovno izbacenje iz skole ili neke kazne. Upisala sam poprilicno strogu skolu, gde se kasnjenje ne tolerise, tako da je bolje da pozurim. Umila sam se, dok sam jednom rukom prala zube a drugom cesljala kosu. Uvrnut pocetak jutra. Nisam imala vremena da se presvlacim, tako da idem u ovoj trenerci i dzemperu. K'o da ce neko provaliti da je to pidzama. Uzela sam torbu i zurno sisla niz stepenice, ulazeci u kuhinju gde me je cekao sendvic. Oh, hvala mama. -

''Ja krecem za par minuta na posao. Ne zelim opet neke neprilike ili slucajno poziv od strane tvoje omiljene direktorke u kom me poziva na hitan razgovor kod nje. Razumela?''- upitala je strogim, majcinskim glasom gledajuci me kao da gleda kroz mene. Nisam odolela a da ne prevrnem ocima.  Priznajem, imala sam gadnih trenutaka sa direktorkom, ali hej, svaki put sa njom je bio par minuta u paklu sa djavolom. Svi je mrze, nema pravo da mi nesto prigovara. 

Bacila sam pogled na sat u kuhinji, koji je pokazivao da imam jos 10 minuta. Opet kasnim! Brzim korakom sam se nasla ispred vrata uzimajuci jaknu i zurno zatvarajuci vrata iza sebe. Nema teorije da stignem peske u skolu za ovo kratko vreme. Uzela sam skejt iz garaze i zurnim korakom se okrenula izlazeci i zakljucavajuci garazu. Vozila sam skejt kroz njujorsku guzvu rano ujutro. Bilo je prevelike guzve, ako mene pitate. Izbegavala sam ljude i prolazila kroz taksi vozila sa jedinom misli u glavi. Pozuri, Alis! Kasnis, zaboga. Posle par zabadanja u ljude koji su vikali i psovali za mnom, nasla sam se ispred velike sive gradjevine, koji mnogi smatraju nekim logorom gde te muce ili ti unistavaju i poslednje dobro sto je ostalo od tvog mozga.