Rin Hatake

Priča Iza Prolaza

Posle Bog će ga znati koliko dugo vremena donosim vam novo poglavlje. Ovo nije nastavak avanture sa Rin, Haminarijem, Minom i Kesekijem, nego kratka priča o dve najbitnije sporedne osobe. Nezvanočno sam isplanirala da ova kratka priča bude kao neka trilogija. Uživajte.

Prvi januar... Ko bi rekao da vreme tako brzo prolazi, zar ne, Anketo.

Jedna devojka sedela je u staklenoj terasi svoje sobe, i gledala snežne pahulje. Sunce se polako uzdizalo obasjavajuću lice devojke. Sedela je na velikom kauču. Njena soba bila je kao one sobe koje možete videti u kreljevskim palatama, bila je puna cveća, sa raznim zlatnim dekoracijama.
Neko je pokucao na vrata.

-Izvinite što vas prekidam, princezo, ali vaš brat vas zove da dodjete u baštu.
-Kod onog drveta mislite. Naravno.... Skroz sam zaboravila. Hvala, možeš da ideš.

Ta devojka zvala se Suroi Ovantori, i bila je princeza ogromnog kraljevstva koje se nalazilo u ogromnim pećinama ispod zemlje. Kraljevstvo je brojalo oko tri miliona stanovnika. Imali su veštačko sunce, padala je kiša, sneg, kao druga Zemlja unutar Zemlje.

Suroi je obukla svoj kaput sa izvezenom slikom japanskog zmaja, otvorila vrata, i otišla da se nađe sa njenim bratom Tesurijem.
Našli su se na brdu kod Japanske trešnje (sakure). Duvao je jak vetar i latice drveta letele su svuda oko njih.
- Nisam ni pomislila da ću morati da te čekam.
- Trening se odužio.
- A što si me ti uopšte zvao?
- Pa, hteo sam nešto da ti pokažem, trebalo bi nešto da znaš.
- Dosta mi je to što imam ovo čudovište u sebi, samo mi fali još neko "Saznanje".
- Hoćeš ili nećeš.
- Dobro, hoću.

Veliki dvorac u kojem su živeli bio je prilepljen uz zid pećine. Pored dvorca nalazio mali prolaz kroz koji su Suroi i Tesuri trebali da prođu.

- Baš je mali, prlav prolaz, teraš me da prolazim kroz to.
- Veruj mi, vredeće kada budeš videla šta se tamo nalazi.
- Samo nemoj predugo da me držiš u neizvesnosti.

Ušli su u mali prolaz.
- Ne brini Suroi, nije dugačko.
- Jao fuj, bolje bi ti bilo......au!
- Šta je bilo?
- Ubola sam se na neki ošti kamen, života mi moga ja ću prolupati od ovih kamenja!
- Ne deri se, neko može da nas čuje.

Nisu još dugo hodali kroz prolaz kada su, zamislite, ušli u hodnik.

- Dragi Bože, koliko ćemo još dugo morati da hodamo.
- Evo nas.
- ...
- Jesi li dobro?
-Zašto me ranije nisi doveo na ovakvo mesto! Kako je lepo ovde!

Tesuri je doveo Suroi do prolaza u Gornji svet (Prolaz je bio pominjan u prošlim poglavljima)

- Hteo sam ovo da ti pokažem kako bih uvidela da postoji nešto izvan naših granica.
- Hoćemo li onda izaći napolje?
- Ne...
- Koja je onda svrha napeg dolaska?!
- Nisi mi dala da završim... Ne još. Sada bih samo hteo da ti ispričam nešto o Gornjem svetu.
- Pričaj.
- Gore postoji pravo Sunce, koje je je ogromno. Takodje tamo se nalazi civilizacija skoro pa ista kao naša.
- A šta se nalazi izvan tog sveta.
- To je malo duž...

Stavio je Suroi ruku na usta.
~Za sada sve ide po planu...~

- Mislim da imamo malo veći problem.
- Ko se to čuje?
- Penji se uz one stepenice, zvuk se čuje iz prolaza.
- Ali daleko je, moraćemo da pređemo onaj dugački most, a još nije ni gotov.
- Samo kreni, brzo trči.

Tesuri i Suroi su brzo krenuli da trče preko mosta.

- Pa Keseki, izgleda da izgradnja mosta jako dobro napreduje.
- Da gospodaru, mada, čuo sam da se neki graditelji žale pošto je most pored vodopada, zvuk ih jako ometa u radu. Takođe mi je neko rekao da je nekoliko graditelja skroz ogluvelo.
- Idioti, zašto onda ne stave nešto u uši... Takođe sam hteo nešto da te pitam, kako Tesuri napreduje sa treningom?
- Jako mu dobro ide, pitao sam se zašto i vaša ćerka ne bi trenirala, znam da...
- Ne dolazi u obzir, to čudovište ne sme da napreduje.
- Mislite na čudovište, ili na... Nju.
- Zar to nije isto?

Kada su tiho prelazili most, Tesuri je slučajno polomijo jednu tanku letvicu, koja je, u tako velikoj pećini proizvela glasan zvuk.

-Ko je to tamo?
- Ne brinite odmah ću otići da proverim.
-Suroi, slušaj me pažljivo, moraš da odeš kroz onaj prolaz.
- Ali do gore ima tako puno stepenica.
- Ne brini ako je ono Keseki, ili bilo ko od stražara, rećiću da sam gledao most ili šta već..... A ako pitaju za tebe, u sobi si i spavaš.
- Jaoj, čovečee.
- Sad se penji.
- Ala, koliko stepenica, u ovoj haljini teško ću se popeti. Hajde Suroi, daj pun gas!

Suroi je posle jako kratkog vremena došla do prolaza. Prolaz je bio kristalnog oblika, ali se pomerao, kao blagi talaščići vode.

- Jedan, dva, tri!

Kada je prošla kroz prolaz, nalazila de duboko u šumi. Odjednom je počela jako da kašle jer vazduh nije bio isti kao i dole. Kada je uspela da se malo povrati, okrenula se da bi pokušala da se vrati nazad, ali prolaza nije bilo.

- Stena?! Gde je *kašalj* prokleti prolaz, aloooo!
- Ko si ti?

Iza nje se pojavio čovek u narandžastoj maski sa zelenim šalom.

- Ko si sad ti? Jesi li video sve ovo?!
- Ako "sve ovo" znači gledati tebe kako kašlješ kao nenormalna, da, video sam sve.
- A gde sam ja sada?
- Kako ne zn... Zašto ja uopšte pričam sa njom?

Izvadio je kunai i krenuo je da napada Suroi.

- El znaš ti ko sam ja?! (Veoma iritantno će)

Ustala je i skoro da nije lupila svoju glavu o njegovu masku.

- Ne, niti me zanima.

Krenuo je da digne ruku kako bi je uhvatio za vrat.

- Samo probaj.

Kada je to rekla, on je zastao na momenat i u svojim rukama ugledao je mrtvu devojčicu.

- Rin...?
- Ko je Rin?
- ŠTA SI TI?!
- Ja sam Suroi Ovantori, tvoja gospodarica. A kako se ti zoveš?

U njenim očima bilo je puno znatiželje. Odgurnula ga je od sebe i razgledala sve unaokolo, kao da se ništa nije desilo.

-Zar si zaboravila šta se upravo desilo?! Ubiću te....

Suroi se naglo okrenula prema njemu.

- Koja je ovo vrsta drveta?
- Vrsta drveta. (govorio je sebi u bradu)
- I nisi mi odgovorio, kako se zoveš.
- Ponašaš se kao prokleto dete, koliko uopšte imaš godina.
- Dvadeset jednu, juče mi je bio rođendan. A ti?
- Kažeš da si princeza znači....
- Što skrećeš sa teme.
- A gde ti živiš.
- Dole. Valjda.
- Njena čakra je prejaka, nema šanse da je ona džindžuriki. Gde je to dole?
- Znam isto koliko i ti. Vidiš, ovde je bio prolaz (stavlja ruku na veliku stenu) koji je nestao, a ja sam iz tog prolaza.
- Da nisi ti prolupala?
- Kaže mi paranoični čovek koji nosi masku i šal do poda. Izgledaš kao kreten.
- Možda Zetsu zna nešto o njoj, ako govori istinu, ovo će biti pravi pogodak.

Kada je Suroi htela da stavi kosu iza uha, video je čudnu ogrlicu da kristalom roze boje.

- Hmmm, Zetsu mi je jednom pričao o ovakvoj ogrlici. Da, najbolje bi bilo da se i on ovde umeša.
Kada si već toliko znatiželjna....

Raširila je oči kao da je gleda u Boga.

-Da li bi htela da pođeš samnom?