Rin Hatake

Zemlja Samuraja

~Dva dana kasnije~

Nalazili su se duboko u šumi koju je prekrio snežni pokrivač. Okruživale su ih planine, u šumi skoro pa da nije bilo nikakvih životinja, ali su u nekoliko navrata sreli bele zečeve i naišli na pećine u kojima su medvedi spavali.

Rin: Keseki, kakve ćeš stvari da nas naučiš tamo? Znaš li ti išta o samurajima?
Keseki: Da ne znam ništa o njima ne bi ni išli ovde. Uskoro stižemo tamo, recite mi nešto o vašim dosadašnjim veštinama.
Rin: Trenutno znam da napravim neki mali chidori, klon senke, znam dobro da se borim i bacam kunai, tu je i veština transformacije, i za razliku od Haminarija sam pametna i znam brzo da se snadjem ako je u pitanju brza reakcija.
Haminari: Znam sve što i Rin, sem chidorija.
Rin:Hehe
Haminari: Ali već znate za moju ruku i moje sposobnosti eksplozije.
Mina: Ja ne znam
Haminari: Mogao bih da ti pokažem, ali bi to naljutilo Rin i njen veliki mozak.

Rin prevrće očima.

Haminari: Mhm... Najviše tehnika koje sam naučio se bile medicinske tehnike, znam sve one na osnovnom nivou.
Keseki: Dobro, a ti Mina?
Mina: Ja baš i ne znam, ništa, skoro ništa sem klona senke. Kada sam završila akademiju odustala sam od toga da postanem shinobi.
Rin: Zašto?
Mina: Da bi imala nešto da jedem pošto sam pobegla iz sirotišta posle akademije.
Rin: Opet.. Zašto?
Mina: Zato što nisam mogla da istrpim to sirotište više, nije da su bili loši prema meni, ali opet nisam se osećala tamo kao kod kuće, i nisam želela novu porodicu, ko zna kakvi bi bili.
Keseki: Aha. Pa, posle kratke pričice, stigli smo.

Naša prva destinacija bilo je malo planinsko selo. Selo nije bilo ništa specijalno, ljudi u tom selu su bili izrazito veseli, veoma dobrog raspoloženja, kao da im je ovaj dan veoma poseban. Deca su se igrala sa loptom, zaljubljeni parovi šetali su ulicom. Prodavci su prodavali svakakve vrste jela, iako je bila zima, imali su jako raznovrsnu hranu koja nije mogla nigde da se nadje u dobokoj zimi.

Rin: Vau, ko bi rekao da je ovo selo tako..... Veselo. Da li se danas održava neki festival ili nešto.
Keseki: Da, sutra samuraji dolaze da posete selo i pravi se ogromna japanska čajna ceremonija. Na toj ceremoniji neprestano se služi čaj, i ljudi pričaju o njohovim interesovanjima, teme su im obično umetnost, poezija, slikarstvo....
Mina: Zvuči uzbudljivo! Ovde bih mogla da treniram, i možda postanem samuraj.
Rin: Stvarno? To bi bilo super.
Keseki: Sve je to super, ali je problem to što je selo veoma strogo što se tiče dece, ako želite da duže ostanemo ovde, moraćete da pohadjate školu.
Rin: Školu?!
Keseki: Njima je obrazovanje i kultura dece najbitnija. Učićete ne samo o samurajima nego o svemu, o istoriji celog sveta, geografiji, muzici.....
Rin: ŠTA! Ne pada mi napamet! Idemo negde drugde možda..... Hmmm......
Keseki: Odluku si donela pre dva dana, i znala si da ćeš morati da se nosiš sa svim preprekama.
Rin: U pravu si.
Mina: Meni odgovara.
Haminari: I meni, takodje..... Valjda.
Rin: I kada krećemo u tu školu?
Keseki: Sutra.
Rin: SUTRA!
Keseki: Sutra je ponedeljak, jel da.
Rin: Da. Završila sam školu pre 8 godina, dpsta mi je.
Mina: Pre osam godina?! Ja sam akademiju završila pre tri godine.
Rin: Bila sam najbolja tamo.
Haminari: Stvarno si tako rano završila akademiju?
Rin: Da.
Keseki: Idemo sada da se smestimo, sutra je, jelte, festival i..... vaš prvi dan škole.
Rin: Veoma zlobno🙄 Hajde sad, krenimo.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sigurno je prošlo mesec dana od poslednjeg poglavlja, sledeće poglavlje izlazi ili sutra ili za mesec dana (nadajmo se da je ovo prvo😅)
Srećna vam nova godina🎅🥳, ćao.