Rin Hatake

Škola

Smestili u privremeni smeštaj, to je bila privatna vikendica koja se nalazila pored malog privatnog jezerceta. Vikendica je imala pogled na celo selo. Sutradan ujutru na nebu mogao videti ogroman vatromet u čast Japanske čajne ceremonije.

Rin: Vidite ovo!

Svi su počeli da se bude, i gledali su vatromet.

Haminari: Neverovatno.

~Neko je pokucao na vrata~

Keseki je ustao iz kreveta i otišao do vrata.

Poštar: Dobar dan, pozivamo vas da dodjete na Japansku ceremoniju čaja, trenutno rezervišemo mesta. Možete da nam se pridružite u centru sela u pet popodne. Ako vas ima više molim vas recite broj gostiju.
Keseki: Samo momenat. Okrenuo se. Rin, Haminari, Mina hoćene da idete na ceremoniju?
Rin, Haminari, Mina: Da!
Keseki: Ima nas četvoro.
Poštar: U redu, takodje na ovu adresu vam je stiglo jedno pismo.
Keseki: Zeva* Od koga?
Poštar: Pismo je poslato iz Konohe, od Hokagea.
Rin: To je moje pismo.

Poštar je dao pismo Kesekiju, a keseki je dao pismo Rin.

Keseki: Drži.
Mina: Pogledajte! Vatromet pravi male samuraje, i prikazuje njihove borbe.
Haminari: Kako lepo.

Poštar je otišao i svi su gledali u nebo. U Mininim očima mogla se videti zadivljenost dok je gledala borbe imedju samuraja na nebu.

Rin: Pa kad idemo?
Keseki: Posle škole naravno.

Rinino lice se namrštilo, i prevrnula je očima.

Keseki: Dok ste se vi juče odmarali u vikendici, ja sam otišao u školu i upisao vas.
Mina: A gde su nam knjige?
Keseki: Ne brinite, uzeo sam vam knjige, one će vam stajati u ormarićima, ne morate ni da kupujete rančeve iako ih ostala deca nose, i ovaku ćete bitu tamo privremeno. I slušajte na časobima
Rin: To je moja najveća nespecijalnost.
Hamainari: Koliko ćemo dugo ići u tu školu.
Keseki: Četiri meseca.
Rin: Ne smem toliko, tri meseca mogu biti sa vama, a posle imam zadatak da molim tatu na kolenima da ostanem još tri meseca.
Haminari: Zar nisi rekla da si u svadji sa njim?
Rin: E pa lagala sam te da bi pošla sa tobom, vidiš da se isplatilo.
Haminari: Pametno, ali opet....
Keseki: Znači ti si ovde tri meseca.
Rin: Da.
Keseki: Dobro, hajde sad krenite. A ja imam jedan posao da uradim.

----------------------------------------------
Oko podne Keseki je otišao u zabačeni deo sela da bi se našao sa jednom osobom. Rin, Haminariju i Mini je rekao da ide da vidi početak ceremonije. Ta osoba je bila u crnom ogrtaču. Sastali su se duboko u šumi.
###: Tu si, Keseki. Desio se jedan malo veći problem problem.
Keseki: O čemu se radi?
###: Radi se o tome da je 12-4-15-26-12 završio u Hozuki zamku.
Keseki: Kako je to moguće?
###: Ni ja ne mogu da verujem. Izgleda da je vođa tog zatvora neka veoma jaka osoba.
Keseki: Ne, nije uopšte jaka osoba, sve moći koje Kahuyo poseduje su dobijene.
###: Kako Vi to znate?
Keseki: To je moja tajna, i to mora što pre da se reši. U kom delu se 12-4-.... ma znaš već nalazi?
###: Jedino što znam je da se nalazi skroz gore u zatvoru i da ima oko 30 čuvara. Ali opet, čudi me kako nije uspeo da pobegne.
Keseki: Ja znam, mene nešto i ne čudi. I ne koristi više tako jadne brojeve za imena. Ako je to to možeš ići.

----------------------------------------------

Keseki se ponovo nalazio sam u šumi i krenuo je da se vraća u selo. Pravio se kao da se ništa nije desilo. Kada je prolazio pored škole razmišljao je kako ovima napreduje tamo.
Mina, Rin i Haminari kretali su u školu. Kasnili su tri časa pošto je Rin zbog škole dobila blagi slom živaca.

Haminari: Kako možeš biti toliko uporna.
*Džabe me terate neću da idem....
Mina: Ona svarno neće da ide u tu školu.
*Možete me terati do sutra......
Siguran si da će vučenje Rinine kapuljače do škole išta da znači?
Haminari: Poznajem je kao svoj džep, tako je bilo kada smo išli u jednu školu za crtanje, posle mesec dana nije više imala volje tamo da ide, ali sam ja bio uporan.
Rin: Pre bi bilo to da nisam htela da idem tamo i slušam tvoje zvocanje o tome kako slikaš bolje od mene,
Haminari: To je bilo zato što si bila presmešna, jedva si čičaglišu umela da nacrtaš.

Rin je udarila Haminarijevu ruku i ustala.

Rin: Pa čemu služi škola za crtanje! Da naučiš da crtaš!
Haminari: Ali ta škola nije predvidjena za netalentovane ljude poput tebe. Vredjaš umetnost.
Rin: -
Mina: Šta je bilo?
Rin: Vidite.
Haminari: Čoveče kolika škola u malom selu.
Mina: Nije to samo škola, ovde treniraju mlade samuraje.

Škola je bila crvene boje, bila je dugačka oko 400m. Donja dva sprata su obična škola, a gornja dva za treniranje dece koja hoće da postanu samuraji.

Keseki: Iznenadjenje!

Stavio je ruku na Minino rame.

Keseki: Pošto sam video koliko si uzbudjena u vezi samuraja, odlučio sam da je najbolje da te preko svojih veza upišem tu.
Mina: Ne mogu da verujem!
Keseki: A što se vas dvoje tiče i vi možete da trenirate tamo, ako hoćete.
Haminari: Meni ne pada na pamet.
Rin: Ja bih. Ali neću se previše zanositi takvim treninzima, pre bih htela da me ti treniraš.
Keseki: Onda vi ovako idite u školu, čisto da ne gubite vreme, a i možete nešto da naučite.
Rin: Znači ,,Morate obavezno ići u školu" je bila laž?!
Keseki: Ne baš, jeste da sam mogao da kažem da ste vi turisti, ali ovako je meni bolje, a i vama.
Rin: Ubiću te.... Uredu. Keseki.
Haminari: Hahah
Keseki: Mislite da ne znam da kasnite tri časa. Ali dobro sad je odmor tako da možete i da jedete odmah. Jelo + tri ukora.
Haminari: Zar nećep to da nam opravdaš!
Mina: Molim te Keseki!
Keseki: Dobro.
Rin: Hajde sada da krenemo.

U dvorištu se nalazilo jako puno dece, od prvog do šestog razreda, i niža srednja od sedmog do devetog.

Keseki: I da vam kažem, logično, Rin i Mina su osmi, a Haminari srednja. Sve je sređeno.
Haminari: Zar ne bi mi trebali da polažemo neke testove?
Keseki: Sve je sređeno. Sada idite. Haminari tvoja učionica je A-12, a od vas dve E-3
Rin: Ćao Haminari, nemoj da se izgubiš prvi dan škole.
Haminari: Ćao.

Rin i Mina su ušle u školu koja je unutra bila ogromna.

Mina: Rin...
Rin: Molim...
Mina: Mislim da smo mi ti koji će se izgubiti prvi dan škole.
Rin: Ovo selo je u sred nedodjije otkud toliko dece.

Mina je stala pored velike mape škole i redom je gledala učionice.

Mina: Ovde pište da oni imaju svoje sobe ovde. Znači ovo je i internat. Evo je i naša učionica E-3
Rin: Idemo onda.

Krenule su do učionice I sva deca su ih gledala začudjeno, I sa podsmehom. Zatim je zvonilo.

Rin: Šta je njima.
Mina: Mislim da nas tako gledaju zato što nosiš tvoj štitnik za čelo, a razlog zašto se tebi smeju je taj zato što kada te je Haminari vukao ti si isprljala dupe prašinom.
Rin: Moramo do toaleta!
Mina: Ali zvonilo je.
Rin: Odmah. Ako smo zakasnile prva tri časa kasnićemo I na ovaj.
Mina: Dobro.

------------------------------------------------
To je to od ovog poglavlja. Ovaj put ne objavljujem poglavlja posle mesec dana😌
Poglavlja će biti malo duža pošto mislim da bi tako bilo najbolje, tj. da bi radnja samim tim što je duža, bila i zanimljivija.