Tref

XVI

Žamor ljudi. Stotinu različitih glasova. Dobacivanje između navijača suparničkih timova. Opšti metež i buka, ali usprkos svega toga, moje oči i pažnja su bile usmerene na jednu osobu koja je nosila crno-beli dres sa brojem 13. Po terenu se kretao graciozno i sa samopouzdanjem, kao da ga je posedovao. Pogledom sam pokušavala ispratiti loptu koja je letila od igrača do igrača, ali mi nije uspevalo. Svaki put kada bi se jedan od igrača suprotnog tima zabio u igrača broj 13, u tom trenutku bih osetila slabost u koljenima te bi mi srce preskočilo jedan otkucaj.

-Jesi li znala da u Engleskoj postoji izreka da je fudbal gospodska igra koju igraju huligani, a ragbi huliganska igra koju igraju gospoda?

Okrenem se prema Grace nakon što Huntera zamalo obore na zemlju, ali on ostane čvrsto stajati na nogama dok je loptu bacao u pravcu Logana na čijem je dresu bio broj 6.

-Ikonija, poput Wikipedije si. Smiri se.

Snažno stegnem rub majice koju sam imala na sebi jer jesam bila nervozna. Hunter je bio dobro, ali drugi igrači su svako malo trčali u njegovom pravcu te ga pokušavali izbaciti iz igre jer su znali da je on dobrim delom kriv za to što gube. Prošlu noć sam ostala do četiri sata ujutro budna čitajući pravila ragbija, ali ništa se nije moglo porediti sa ovim što sam trenutno doživljavala. Prava igra, ponos i strah. Iako je moj stariji brat trenirao ragbi u svojoj školi, nikada nisam smela ići na njegove utakmice. Otac nije dopuštao iako su on i majka išli.

-Pogledaj ga Ikonija. Poput ribe u vodi je, budi ponosna na njega.

Grace mi prebaci ruku preko ramena dok su moje oči pokušavale ispratiti Huntera koji mi ubrzo nestane sa vidika jer ga sakriju drugi igrači.

-Šta se desilo?

I sama uspem primetiti strah koji mi se ocrtavao u glasu nakon što se oko Huntera uhvati nekakva gužva. Grace pojača stisak na mom ramenu dok mi se telo naginjalo ka napred jer sam bila u iskušenju da istrčim na teren i odem videti šta je Hunteru. Nije me bilo briga za obezbeđenje koje je stajalo svega nekoliko koraka dalje od mene.

-Izgleda da ga je jedan od igrača udario. Pogledaj, eno ga.

Napokon uspem ugledati Huntera kome je tekla krv iz posekotine u predelu obrve. Iako je razdaljina između nas bila veličine čitavog terena, uhvatim njegov pogled i u tom trenutku mu se osmeh razvuče usnama a ruka nađe na usnama tako da mi pošalje zračni poljubac.

-Dobro je, živ je i čitav.

Igra se ubrzo nastavi, a ja se opustim u Graceinom zagrljaju dok su ostaci panike i više nego sporo napuštali moje telo i um. Ostanem gledati u nekoj vrsti magle dok je svaki atom mog tela treperio zbog uzbuđenja jer je znao koliko Hunteru ovo znači. Ubrzo se vrisci propraćeni glasnim navijanjem razliju duž redova na tribinama gde su sledili učenici naše škole. Pobedili su. Skočim na noge nakon što primetim priliku u crno-belom kako trči ka meni pa se nagnem preko ograde u trenutku kada stigne do mene.

-Ova pobeda je bila za tebe. Srećan rođendan jedina.

Progovori svega trenutak pre nego što otisne dugačak poljubac na mojim usnama dok se buka oko nas sve više povećavala, ali tu je postojao samo on.

-Ljubičice, pusti ga kod njegovih saigrača.

Začujem Loganov glas pa se odmaknem od Huntera dok su mi se obrazi žarili. Logan pruži ruke ka meni tako da me uhvati prstima za obraze i okrene lice ka igračima ragbi tima.

-Pogledajte je kako se zacrvanila. Zar nije najslađa?

-Rekli bi da jeste, ali nećemo da nas Hunter proganja.

-Logane, pusti je. Čekaj me ispred, važi?

Klimnem glavom nakon čega se on udalji od mene i ode sa svojim saigračima ka centru terena gde ih je njihov trener čekao. Grace me uhvati pod ruku dok joj je širok osmeh počivao na usnama.