Tref

VIII

Hunter

-Znaš, tetka D ima da poludi kada joj kažem za Ikoniju. Mislim, ima da poludi od sreće. Nećak koji joj ne izvlači dupe... Ne, to je zvučalo pogrešno. Ono što sam hteo reći je to da će žena dobiti srčani udar kada sazna da joj nećak izvodi devojku na spoj. Nećeš je valjda dovesti ovamo u teretanu?

Ostavim tegove na pod pored svojih nogu pa pogledam u Logana koji je radio sklekove i nekim čudom uspevao pričati sto na sat. Prestane sa vežbanjem pa sedne i ozbiljno me pogleda.

-Nećeš, zar ne Hunter?

-Ne znam hoćeš li ikada biti ozbiljan. Kada to vidim, mogu miran umreti. I to nije spoj već se samo nalazimo da radimo na eseju.

Vratim se vežbanju zadovoljan zbog onog pritiska koji sam osećao u sve i jednom mišiću svoga tela. Logan nastavi sediti na podu te me posmatrati ispod obrva.

-Izvini, malo sam preterao. Stvarno ti se svidela?

Nastavim vežbati bez da pogledam u njega te ispod glasa samo izgovorim jedno "da". Svidela mi se, stvarno jeste. A i sinoć sam imao dosta vremena da razmišljam tako da sam jutros jedva držao oči otvorene na treningu. Bila je... Jedinstvena. Jeste jedinstvena. Strpljiva. Osećajna. Požrtvovana. Nije rekla niti reči na ono što sam našao informacije za potpuno drugu temu za esej i što sam shvatio tek nakon što je ona počela pričati o domestikaciji. Pametna.

-Sada crkni jer sam ozbiljan.

Ne uspem se suzdržati pa se počnem smijati i sednem pored njega na pod. Pogledom sam prelazio preko drugih ljudi u teretani od kojih je većina bila deo nekog sportskog tima škole.

-Znaš, zbunjuje me ta devojka. Kako da je uklopim u svoj raspored?

-Stvarno me pitaš kako da uklopiš devojku u svoj raspored? Pa znaš kako... Reci joj, Ikonija ljubavi, ponedeljkom i petkom možemo biti zajedno od 18:59 do 21:30 jer u 22:00 moram biti u krevetu. Znaš, osam sati sna i treninzi. Utorkom me možeš imati od 12:00 do...

Otvorenim dlanom ga udarim po potiljku na šta on jaukne i tako privuče pažnju nekolicine ljudi oko nas.

-Šta mene pitaš kako da je uklopiš u svoj jebeni raspored?! Nisi prokleta mašina Hunter niti je jebeni ragbi stvar oko koje se kreće tvoj jebeni svet! Isuse Hriste!

Ostanem šutjeti na njegove reči jer ragbi jeste stvar oko koje se čitav moj svet kreće. I dalje se sećam reči svoje majke koja me sa ponosom gledala dok sam nosio loptu.

Jednog dana ćeš biti najbolji Hunter. Obećaj mi.

Volim ragbi, ali isto tako volim provoditi vreme sa Ikonijom. Samo što dok igram na treninzima, misli su mi bile kod nje. Nisam se mogao fokusirati na igru u potpunosti.

-Jebote. Večeras je izvedi van, zajebi esej. Zamisli ovo, trideset godina od danas. Imaš trofeje, imaš pare, imaš sve ono što si sanjao. Ali si jebeno sam Hunter. Možeš biti najbolji i imati devojku pored toga, znaš. Nije to nemoguća misija. Skoro svi profesionalni igrači bilo kog sporta imaju žene i decu pa su opet najbolji.

-Od kada si ti postao tako pametan Logane?

Huge progovori, a ja ga tek onda primetim da stoji nekoliko koraka udaljen od nas. Logan mu pokaže srednji prst pa ustane.

-Otkako sam primetio koliko tvoja sestra ima dobru zadnjicu. Taman za moje ruke.

-Jebeno ću ti zube prosuti ako još jednom uzmeš Grace u ta svoja usta!

Krene za Loganom koji je ležerno izlazio iz teretane, a Izak potrči za njima kao da je već predosetio katastrofu. Bacim pogled na sat i tek onda primetim da je već prošlo šest. Imam taman toliko vremena da se istuširam i odem po Ikoniju. Logan je u pravu. Valjda. Mogu imati devojku i nastaviti profesionalno igrati ragbi? I od kada to tačno Ikoniju gledam kao svoju buduću devojku? Nikad ih nisam imao. U osnovnoj školi sam se samo bavio ragbijem i teretnom, nisam gledao na devojke. Sada, u ovim godinama sam imao pokoju samo zbog puberterskih nagona. Uđem u kuću i u tom trenutku začujem dernjavu koja je dolazila iz dnevnog boravka.