Tref

XII

Ikonija

-Ikonija.

Izgovori moje ime nakon čega se okrenem prema njemu i spojim naše poglede iako sam većinu večeri pokušavala održati tu distancu između nas. Sramila sam se. Ne znam zbog čega, ali jesam. Nisam bila kriva za ponašanje mog oca, ali jesam. Zakorači prema meni i dalje proučavajući moje lice dok je izraz na njegovom bio poput sanjivog. Gledao je u mene, ali je video nešto drugo. Telo mi se opusti u sekundi nakon što se njegovi prsti nađu zavučeni između pramenova moje kose. Užasavala sam se dodira. Trebalo mi je dugo vremena da se naviknem na Grace jer je ona svoju ljubav pokazivala kroz fizički kontakt dok je sa Hunterom... Sve bilo skoro pa normalno.

-Da li te je neko nekada poljubio na kiši?

Usne mi se odvoje jedna od druge, ali nikakav zvuk ne siđe sa njih već ostanem stajati u tišini sa svega nekoliko milimetara razmaka između nas. Ruke smestim da njegov torzo, pokušavajući ga... Odgurnuti? Ne. Smeđe oči su mu bile poput čokolade, tople i meke. Nestajala sam u njima. Topila se. Prepuštala ovom momku ispred sebe iako je jedan deo mene govorio da ne trebam. Da će otići kad-tad. Da će se jednom pojaviti neka druga devojka i da će joj on poklanjati pažnju koju trenutno poklanja meni. Da li je on zaista takav? Da li mogu reći da bi Hunter uradio tako nešto? Odmahnem glavom.

-Nije.

-Dobro, jer ću ja upravo to uraditi.

Ruke smesti na moj struk tako da me povuče za sobom na pljusak. Oštre kapljice hladne kiše mi počnu natapati tkaninu odeće sve dok ona ne postane deo mene. Ali, nisam marila. On je bio tu i držao me. Nagne svoje telo nad moje tako da me zaštiti od kiše, što i uspe. Pod rukama sam jasno osećala njegove tvrde mišiće te razvijeno telo. Ovaj momak ispred mene je bio definicija grčkih antičkih kipova. Lagano zatvorim oči i dalje držeći otvorene dlanove na njegovom torzu iz koga je isijavala toplota koja je bila čista suprotnost hladnoći oko nas. Njegov dah na mom licu me samo uveri u to koliko su nam usne blizu. Prste zavuče dublje u moju kosu u trenutku kada osetim isprva lagan dodir usana od usne. Bile su meke i... Pune. Dlanove sa njegova torza podignem na široka ramena i vrat jer sam imala osećaj da mi je neko zaljuljao tlo pod nogama. Svaki put kada bih čitala neku knjigu i kada bih došla do opisa poljupca, te reči nisu bile niti približne onome što se u tom trenutku dešava u tvom umu i telu. Sa svakim novim pokretom njegovih usana, moje srce je potpisivalo smrtnu presudu samo sebi.

-Hej ljubičice, zaboravila si tel...

Logan se zaustavi u pola rečenice, a Hunter u pola poljupca. Provedemo svega nekoliko trenutaka gledajući jedno drugom u oči, sve dok se on ne okrene ka Loganu koji je i dalje stajao na ulaznim vratima i gledao ka nama.

-Vrati se nazad unutra Logane.

-Dobro, vraćam se. Ali pada hladna kiša, devojka će ti se razboleti... Dobro, vraćam se!

Logan se brzo vrati nazad u kuću nakon što Hunter napravi svega pola koraka u njegovom smeru. Nakon što se ulazna vrata zatvore, ponovo mi posveti svu svoju pažnju dok je moj mozak pokušavao shvatiti šta se upravo desilo. Smesti vrhove svojih prstiju na moju bradu pa svega ovlaš ponovo dotakne moje usne svojima.

-Koliko god mrzio to što nas je Logan prekinuo, moram priznati da je u pravu. Ima da se prehladiš na ovoj kiši.

Pogledom pređem preko njegova lica, te odjednom dobijem jaku želju da smaknem mokre šiške sa njegova čela što i uradim. Zaljubila sam se u ovog momka koji stoji ispred mene. Kako, kad i zašto ne znam, ali jesam. Nakon što provedemo još nekoliko minuta u tišini samo gledajući jedno i drugo, shvatim da on očekuje od mene da nešto kažem. Uradim.

-Okej, nemoj me ubiti ali Grace je zvala. Huge je dovozi ovamo jer im se na sobi razbio prozor, a tek će ga sutra zameniti.

Osmehnem se nakon što Logan otvori ulazna vrata svega toliko da može proviriti glavom napolje pa ih brzo zatvori nakon što završi sa pričom.