Tref

XIII

Dani su prolazili, ali je vreme stajalo u istom mestu. Sunce je grejalo, ali se zima nalazila duboko u srži mojih kostiju. Svirala sam note, ali tonovi su bili drugačiji. Proljeće je dolazilo, ali ja sam se nalazila u jeseni. Zaustavila sam se u jednom trenutku i tu ostala bez vidne mogućnosti da se pomaknem ka napred, a put ka nazad više nije postojao. Srušen je jednim smeđim očima boje tamne čokolade. Jednim dodirom vrhova prstiju od moje lice. Jednim poljupcem na kiši i jednim zagrljajem u mraku sobe.

-Da mi je samo znati o čemu trenutno razmišljaš.

Nekoliko puta brzo trepnem pa se okrenem ka Grace koja je hodala pored mene kroz pune hodnike škole dok joj se ruka nalazila ispod moje.

-O ne baš bitnim stvarima. Koji ti je sledeći čas?

Pokušam promeniti temu razgovora jer ni sama nisam znala o čemu razmišljam. Znala sam da će mi se život promeniti u trenutku kada je Hunter Davis zakoračio u njega na parkingu škole, samo što nisam znala na koji to tačno način.

-Književnost. Razmišljala sam o tome da odemo...

Grace se zaustavi u pola koraka nakon što se Bella zaustavi ispred nas pa pogledom pređe duž mog tela.

-Ikonija? Jesi li to nabacila koji kilogram? Šta misliš o tome da preskočiš koju večeru? Samo prijateljski savet ruskinjo.

-Šta misliš o tome da ti skratim tu jezičinu Bella?

Uhvatim Grace za ruku nakon što ona krene za Bellom koja se već udaljavala niz hodnik. Od onoga događaja sa vrućom kavom, Bella se jedno vreme držala dalje od mene... Ali izgleda da ništa ne traje večno.

-Pusti Grace. Nije vredna toga. Hajdemo.

-Kako da pustim Ikonija? Samo da znaš da nisam zaboravila na onaj incident sa kavom i tvojom opečenom rukom. Ima svu onu trcavu kosu sa glave da joj počupam i u tom naumu me nećeš sprečiti ni ti, niti bilo ko drugi. Kučka.

Grace pogleda iza sebe pa se osmehne u trenutku kada osetim snažne ruke oko svog struka te dobro poznati miris borovih iglica.

-Ljubičice. Bubice, zašto si ljuta?

Logan se pojavi pored Grace te joj prebaci jednu ruku preko ramena, a ja ne uspem a da ne primetim osmeh na njezinim usnama te sanjiv pogled u očima. Zabacim glavu unazad tako da mi se potiljak nađe naslonjen na snažan torzo a oči prikovane za one koje mi ne daju mira već noćima. Okrene me tako da sam se sada u potpunosti nalazila u njegovom zagrljaju nakon čega palcem lagano pređe preko mog obraza.

-Nešto nije u redu?

Tiho progovori, ali mu ne uspem odgovoriti kako nije ništa pre nego što Grace počne pepričavati događaj od pre par minuta.

-Da, ljuta sam. Ne, ništa nije u redu. I tako će biti dok ne počupam sve i jednu dlaku sa Belline glave.

Hunterov stisak na mom struku  se pojača nakon što začuje Bellino ime. Pokušam uhvatiti Gracein pogled ne bih li je nemo zamolila da prestane sa pričom, ali ona uopšte nije obraćala pažnju na mene.

-Ona će njoj reći da je debela. Plus je naziva ruskinjom kao da je to nešto pogrdno. Šta se ti smiješ majmune?

Grace se faktički prodere na nekog momka koji brže-bolje pobegne nakon što se Hunter i Logan u par okrenu prema njemu. Bolje pogledam oko sebe i u tom trenutku ugledam sve više i više pogleda u našem pravcu. U mom pravcu.

-Koji kur...? Hunter, Ikonija, ovo vam se neće svideti.

Huge se pojavi pored nas dok mu je telefon počivao u rukama, a Hunterov stisak sve više pojačavao oko mene. Bila sam mu zahvalna na tome jer sam imala osećaj kako ću u svakom trenutku povratiti ili onesvestiti se. Mogla sam samo pretpostaviti šta se nalazi na Hugeovom telefonu. Kao i na telefonima mnogih drugih.