Rin Hatake

Novi svet?

Keseki: Idem sa pronadjem Rin( Već zna gde je ali se pretvara da ne zna, kako mu nebi postavljali nepotrebna pitanja), do tada bežite što dublje u šumu. Verujem da bi ste odmah bili.mrtvi kada bi vas neko napao tako da....pa.....samo se klonite nevolja, jasno.
Haminari: Znači hoćeš da kažeš da smo mi nesposobni.
Keseki: Ne znam za ovu malu, ali znam da si ti poprlilično nesposoban, sada krenite!

¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤
Malo kasnije...

Rin i tesuri nalazili su se u jednoj skrivenoj pećini

Ovi na mostu su stražari, ili bolje reći čuvari te pećine i prolaza.

Tesuri: Rin, ja moram da krenem, a ti ne mrdaj odavde, Keseki će uskoro stići
Rin: Imaš mnogo toga da mi kažeš kao na primer ko je Suroi, i zašto ima tako glupo ime, mislim ni tvoje nije nešto savršeno.

U pozadini su se čuli koraci.

Rin: Ko je t.... a to si samo ti.
Keseki: Uskoro ce doci hitna pomoć, i ostali.
Tesuri: Bolje je da ti i Rin odete sada, ja imam još nešto da uradim.
Rin: Tesuri, htela sam nešto da te pitam.
( Rin  je rekla svojim mirnim i nežnim glasom. )

Tesuri: Reci?
Rin: PA GDE SMO MI POBOGU!
Tesuri: Ispod prolaza koji sam upravo zapečatio.
Rin: I kako misliš da mi izadjemo?
Tesuri: Kako novopečena legenda glasi,    u prolaz niko ne može da udje, ali iz njega svi mogu da izadju.
Rin: A šta ćemo sa Kuzonom?
Tesuri: Sem Kuzona.
Rin: Čoveče, sad si rekao da svi mogu da izadju iz njega.
Keseki: Moramo da krenemo, čuvaj se Tesuri.

¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤

Rin i Keseki su se uputili ka izlazu iz prolaza. Penjali su se dugačkim stepenicama, prolaz je izgledao kao da je sačinjen od Dijamanata. Ali ono što je bilo najčudnije je, odakle svetlost ako su duboko pod zemljom?

Rin: Keseki, gde je Haminari?
Keseki: On je gore, sa njim je neka Mina, nije imala gde da ode, pa sam je poveo pošto nam je od koristi.
Rin: Znači ti ćeš je samo iskoristiti?
Keseki: Da...pa..ne..
Rin:Ne?
Keseki: Da...Ne.
Rin: Da.
Keseki: Da.
Rin: Razočaravaš me.

Blago prevrtanje očima.

Keseki: Znam.
Rin: Jadan si.
Keseki: Znam.
Rin: Imam jedno pitanje.
Keseki: Koje.
Rin: Odakle sunčeva svetlost u pećini ispod zemlje.
Keseki: Neću da ulazim u tu priču, ali ima veze sa drugim svetom ispod zemlje.
Rin: To sam i ja skontala...
Keseki: Onda zam isto koliko i ti.
Rin: Zašto je ovaj razgovor tako čudan.

KASNIJE...

Rin: Po mojim proračunima to je 2.563 stepenika.
Keseki: Ti si se umorila?
Rin: Daj ne hvali se.
Keseki: Vidim da te tvoji nisu naučili da izdržavaš velike fizičke terete.
Rin: U stvari on, ne baš, više smo se bazirali na psihičke terete. Kao na primer, da nikada ne smem da odam neku informaciju, čak ni saborcu i to... više manje, da poštujem pravila.
Keseki: Da poštuješ pravila..

Keseki je zastao, i udubio se u svoje misli.

Rin: Idemo li?
Keseki: Da.

¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤

Mina i Haminari nalazili su se nedaleko od sela Zavesa, i u žbunu je nešto šušnulo.

Haminari: Mina, nešto je šušnulo.
Mina: Gde, nisam ništa čula?
Haminari: U žbunu.

Približavali su se žbunu i zvuk je postajao sve jači i jači.

¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤~~~~~¤

To bi bilo to od ovog poglavlja, u ovom poglavlju novi svet sam više-manje prikazala kao pojam, ali u narednom periodu ćete saznati više o njemu i njegovim stanovnicima.

Sledeće poglavlje izlazi ili za nekoliko dana, ili za nekoliko nedelja, zavisi od mene i mog vremena😅.

Ćao👋