Izaberi mene [1]

Priznajem ti

PESMA: PINK - PERFECT

------------------

Ujutru sam se probudila jako mrzovoljna. Ne znam zašto, nisam imala nikakvog razloga za to, jednostavno mi je bilo odvratno i užasavala sam se pomisli da ću morati da izađem napolju i počnem da mrzim ceo svet.

Po prvi put otkad sam došla u ovaj internat sam se spremila i izašla bez Sabrine koja je još uvek spavala.

Morala sam napolje. Bilo mi je muka, mada mi ovo nije prvi put da se ovako budim. Bilo je i gore.

Napolju je bilo oblačno i hladno ali nije padala kiša. Svejedno, hladan vazduh mi je prijao.

Nisam otišla na doručak već sam samo sedela tu ispred internata. I samo što nisam zaspala tu.

Odmah posle sam ustala i krenula na čas. Prvi je čas bio istorija.

Jupi.

Ušla sam u još uvek praznu učionicu i sela u poslednju klupu.

Jedan po jedan su ulazili a ja sam se osećala kao da sam član porodice Adams.

Umesto Čarlija, pored mene je seo Nejtan. Dođavola, nisam sad raspoložena za njega. Koga uopšte zavaram, nisam raspoložena ni za koga trenutno.

"Šta ti tražiš tu?", pitala sam hladnim glasom

Podigao je obrvu. "Čemu taj ton?"

Uzdahnula sam. "To nije tvoje mesto."

"Ne verujem da će Čarli doći."

"Baš me briga da li će doći, hoću da odeš!"

"Posvađali ste se?" pitao je

"Dođavola, Nejtane!" kriknula sam i ustala, a zatim trčala sve do sobe.

Ušla sam u kupatilo i zaključala se. Pokušala sam da povratim, ali nisam mogla. Zapitala sam se da nisam bolesna, ali nije mi bilo baš mnogo loše.

Ali, šta mi je onda? Zašto sam bila takva prema njemu? Zašto sam mu onako odgovarala? Odjednom me svi nerviraju, a ne znam zašto.

Izašla sam i tek tad shvatila da mi je ranac ostao u učionici, što znači da ću morati da se vratim tamo. A i zvonilo je.

Pomirena sa sudbinom sam krenula prema učionici.

Ušla sam, izvinila se i sela pored Nejtana zato što je on još uvek sedeo na Čarlijevo mesto.

"Zašto neće doći?" pitala sam ga misleći na Čarlija

"Sinoć je otišao nekuda, i još uvek se nije vratio", odgovorio mi je Nejtan

"Šta?" pitala sam. "Gde je Ejmi?"

"O, nisam znao da ste se već upoznale. Ona je stigla, verovatno je u svojoj sobi."

Klimnula sam glavom.

Kada se čas završio otišla sam pravo kod Ejmi. Samo, u pola puta sam se setila da ja uopšte ne znam u kojoj je ona sobi.

Našla sam Ketnis i ona mi je pokazala sobu.

Kucnula sam na njena vrata i ušla.

Soba je bila sasvim prosečna, baš kao i ostale ovde samo što je ova imala puno kofera. Ejmi je izgleda planirala da se preseli ovamo.

Ona je sedela na krevetu i radila nešto na lap topu.

Kada sam ušla podigla je pogled i osmehnula mi se.

"O, Dajana, ćao", rekla je i pokazala mi rukom da sednem na krevet. To sam i uradila.

"Ćao, Ejmi", uzvratila sam joj. Sad nisam bila sigurna šta ću ovde. Šta da joj kažem?