Izaberi mene [1]

On me voli?!

Sinoć sam sve ispričala Vilhelmini, Sabrini, Dženifer i Alisiji. Reakcije su bile skroz raznovrsne:

Sabrina je gledala zabrinuto, i sto puta me pitala šta ću da radim s Nejtanom.

Alisija je izgubila mogućnost govora na par minuta. Onda me je zasula pitanjima tipa 'Kako se ljubi?'.

Dženifer me malčice šiznula kada je čula. Počela je da skače i da vrišti. Bilo je skroz ludo.

Vilhelminina reakcija je bila najjača. Mrtva hladna me je pogledala i rekla: "Znala sam. Videla sam šta će biti kad te je onako pogledao."

To je bilo sinoć. Danas sam imala nove probleme. Kao na primer, čas istorije s Čarlijem. A i morala sam da kažem Nejtanu da mi se ne sviđa.

"Piješ previše kafe", rekla mi je Alisija za doručkom.

"Treba mi. Danas moram da kažem Nejtanu da mi se ne sviđa. A i moram da preživim istoriju."

"Svejedno", frknula je Vilhelmina. "Šlogiraćeš se od tolike kafe."

"Popila sam sasvim malo."

"Četiri ipo šolje nije nešto malo." rekla je Sabrina

Zvonilo je i mi smo se uputile ka učionici.

Kada smo došle, devojke su zauzele svoja mesta a ja sam krenula ka zadnjoj klupi. Na prozoru se videla kiša koja je baš jako padala.

Ovog puta Čarli nije kasnio. Čim sam spustila ranac na klupi on se pojavio. Bio je skroz u crnom, a crna jakna mu je bila mokra od kiše.

"Jesi li ga otkačila?" pitao me je.

"Dobro jutro i tebi." rekla sam

Osmehnuo mi se. "Preslatka si. A sad ozbiljno, jesi li ga otkačila?"

Odmahnula sam glavom.

"Zašto?" upitao je i seo pošto je profesor dolazio. I ja sam sela.

"Nisam ga videla. Danas ću popričati s njim."

"Ili ti ili ja. Neko mora. Veruj mi, bolje bi bilo da ti to uradiš."

Stavio je ruke na klupu i primetila sam da drhti.

"Zašto drhtiš?" pitala sam i stavila svoju ruku preko njegove.

Brzo je odmaknuo ruku. "Sve je u redu." rekao je a onda se zavalio u stolicu smorenog izraza na licu.

Ostatak časa nismo pričali već sam se trudila da pratim lekciju i da izbegavam Nejtanov pogled iz druge klupe. Primetila sam da ga Čarli fiksira kao da hoće da ga ubije.

Ništa se nije promenilo ni na drugom času. Bilo je skoro pa dosadno.

Dobila sam poruku na mobilnom pa sam ga izvadila iz džepa da profesor ne vidi. Bila je od Vilhelmine: "Ideš s nama za vreme odmora napolje?"

"Hoćeš sa mnom napolje posle ovog časa?" pitao me je Čarli. Podigla sam pogled i videla ga kako gleda u moj telefon. "Molim te?"

Klimnula sam glavom i otkucala Vilhelmini da idem s Čarlijem.

Onda nisam mogla da dočekam kraj časa. Bila sam toliko nervozna kada je zvonilo za kraj da samo što mi nije pripala muka.

Izašli smo iz škole rame uz rame. Koliko je to bilo moguće pošto je bio malo viši od mene.

Uhvatio me je za ruku i odveo daleko od svih, dalje od terena, skoro na ulazu u šumu. Kiša je i dalje neprestano padala.

"Ovo je moje tajno mesto", rekao je. "Ovde bih dolazio kad bih bio u stanju da ubijem."