Izaberi mene [1]

Nemačke čokolade i čas istorije

"Ne mogu da verujem!" kriknula je Alisija kad im je Sabrina ispričala moj razgovor iz biblioteke. "Mislim da se sviđaš Nejtanu."
"O, ali ne zaboravi kako ju je gledao Čarli na odmoru", dobacila je Dženifer smeškajući se.
"Baš imaš sreće", rekla je Vilhelmina. "Sviđaš se i dobrici i..." zastala je tražeći prikladan izraz. "... Pa, i Čarliju."
Nasmejala sam se a zatim se odmah uozbiljila. "Ne sviđam se nikom od njih."
"Ma odakle ti to?" rekla je Sabrina izvivši obrvu
"Jednostavno znam. Ja se nikom ne sviđam."
"Dajana, zašto si takva? Zašto tako govoriš o sebi?" upitala me je Alisija.
Ispričaću vam, ali ne sad. Nisam spremna.
"Ne mogu sad da vam kažem. Tek kad budem spremna." rekla sam ozbiljno.
Nisu ništa rekle već su samo klimnule glavom.

***

Uveče smo ja i Sabrina ležale, ali se nijednoj nije spavalo.
"Sabrina?"
"Da?"
"Odakle si ti?" pitala sam je.
"Iz Nemačke. Živela sam u gradu Štutgartu. Onda sam se sa jedanaest godina preselila ovde s mamom. Moj otac je ostao tamo, pa sad kod njega idem samo za raspuste."
"Kako je u Nemačkoj?"
"Meni je tamo oduvek bilo nekako tužno. Ne znam kako to da objasnim... Ali, čokolade su sjajne."
Nasmejala sam se. "Nemačke čokolade su najbolje."
"Hoćeš da otvorimo jednu? Ostala mi je još jedna, otac mi ih šalje puno."
"Otvori", rekla sam.
Sabrina je ustala i ponovo sela na pod. Ispod kreveta je imala kutiju u kojoj je bila čokolada zajedno s još puno sitnica.
"Moja tajna kutija", rekla je kezeći se.
"Svi imamo jednu."
Uspravila sam se i napale smo čokoladu.
"Kao što rekoh - sjajne su", rekla sam topeći parče u usta.

Nakon višesatnog pričanja konačno smo zaspale.
Ujutru sam jedva ustala. Mnogo mi se spavalo. Pogledala sam na sat. Kasnimo na doručak.
"Sabrina!" viknula sam oblačeći se. "Hajde, kasnimo na doručak!"
Promumlala je nešto što je zvučalo kao psovka. "Hajde, Sabrina!"
"Evo!"
Otrčala sam u kupatilo.
Kad sam se vratila, zatekla sam Sabrinu kako se oblači.
"Nemoj da me čekaš", rekla je. "Idi slobodno."
"Sačekaću te."

Kad se sredila, uzele smo rančeve i otišle smo na doručak.
Zatekle smo Alisiju, Vilhelminu i Dženifer kako su već počele da jedu.
"Kasnite!" viknula je Dženifer s tostom u ruci.
"I to mnogo." rekla je Vilhelmina.
Ja i Sabrina smo sele i poslužile se kafom.
"Kako mi se spavaa", rekla je Sabrina zevajući.
"Danas imamo puno časova", kazala je Alisija.
"Prva dva časa imamo s trećom godinom."
"Dajanaa", zapevala je Vilhelmina.
"Šta?" upitala sam zbunjeno
"U trećoj godini je Čarli", namignula mi je.
"Samo ako se bude pojavio na časovima", rekla je Dženifer
"Sigurno hoće."
"Šta imamo uopšte prva dva časa?" pitala je Sabrina još uvek zevajući
"Hmm, istoriju", rekla je Alisija
"Mislim da sam zaboravila knjigu iz istorije", rekla sam i počela da kopam po rancu. "Da, definitivno sam je zaboravila. Idem da je uzmem."
"Nećeš stići."
"Hoću", rekla sam i pojurila.
Dok sam bila na stepeništu već je zvonilo za početak časa. A kad sam konačno sva zadihana stigla u sobu nisam mogla da nađem knjigu. Prevrtala sam stvari da bih je na kraju našla u fioci.
Izašla sam iz sobe i pojurila. Čas je već počeo. Dođavola, kasnim.
Stala sam ispred vrata koja vode u učionicu i duboko udahnula da bih se smirila. Nisam smela da kasnim.
Pokucala sam i ušla. Izvinila sam se što kasnim i shvatila da nemam gde da sednem. Bilo je taako neprijatno.
Alisija je sedela s Sabrinom, a Vilhelmina s Dženifer. Nevino su mi se osmehivale. Lana Foster je sedela s nekom riđom - verovatno ona Kejt.
Čak u zadnjoj klupi sam videla slobodno mesto - pored Čarlija Greja.
Mora da me zezate.
Osećala sam se kao da idem na streljanje dok sam prilazila zadnjoj klupi.
Čarli je sedeo totalno opušteno - kao da ga je briga za sve.
Nije skidao pogled s mene dok sam sedala pored njega.
Na sebi je imao crni duks sa kapuljačom i farmerke. Bio je mršav ali mišićav. Sladak - na neki uvrnut način.

Nisam mnogo obraćala pažnju na lekciju - ali trebala sam. Umesto toga, mislila sam samo o osobi koja sedi pored mene.
Zvonilo je za kraj prvog časa, i ja sam ustala i krenula ka Sabrini.
"Sediš s Čarlijem!" kriknula je Sabrina
"Znam. Strašno je neprijatno", rekla sam
"Pričaj s njim", savetovala me je
"O čemu?"
"Setićeš se ti već."
"Dobar savet", frknula sam

Ponovo je zvonilo i profesor je došao.
Sela sam.
On je nastavio s pričanjem svoje lekcije. Puno pričanja.
Staje li ovaj nekad?
Milion godina kasnije (ili u realnom vremenu četrdeset pet minuta) zvonilo je za kraj. Samo što sam krenula čula sam nečiji glas kako me zove.
"Dajana."
Okrenula sam se i videla Čarlija kako mi pruža svesku. "Zaboravila si je."
Imao je seksi dubok glas. Neko vreme sam stajala zablokirana a onda sam uzela svesku. Dok sam je uzimala slučajno sam očešala svoje prste o njegove. Bili su hladni.
"Hvala", tiho sam promrmljala.
Okrenula sam se i otišla.
A onda sam se zapitala: kako zna moje ime?

-------------------------------
Ćao :)
Šta mislite o ovom delu? Komentarišite i kliknite VOTE :))

xoxo, Gossip girl