Izaberi mene [1]

Srećno veče?

"Ma daaj, umreću ovde", kukala je Vilhelmina dok smo radile domaći uveče u Alisijinoj sobi.
"Ostalo nam je još malo, a ti ne prestaješ da se žališ", rekla je Dženifer.
"To je zato što me nervira."
"A nas ti nerviraš."
"Okej, smirite se", rekla je Sabrina listajući svesku u potrazi za beleškama.
"Dajana, ne obraćaj pažnju. Vilhelmina je uvek ovakva dok radimo domaći", kazala mi je Alisija.
"Hajde da se dogovorimo", rekla sam. "Posle domaćeg gledamo horor film. Može?"
"Može", sve su se složile.
"Koji ćemo?" pitala je Vilhelmina sada već bolje raspoložena.
"Znam jedan sjajan!" rekla je Sabrina. "Možemo da gledamo 'Decu Kukuruza'."
"Sabrina je luda za knjigama i pričama Stivena Kinga", rekla mi je Alisija. "A taj film je rađen po njegovoj priči."
"Nikada nisam to gledala, biće super", rekla sam.
"Sabrina zna najbolje filmove", kazala je Vilhelmina
Par minuta ćutanja a onda je nečiji telefon zazvonio.
"Ovde smeju da se koriste telefoni?" pitala sam.
"Da, ali retko ćeš naći zgodno mesto sa dobrim signalom", odgovorila mi je Sabrina i javila se na telefon.
Pošto je spustila slušalicu, rekla je: "Zvao me je Nejtan." Pogledala je u mene.
"Šta hoće?" pitala je Alisija
"Pitao me je šta radimo i ja sam rekla da ćemo gledati film, i pozvala sam ga s nama... Hoće li ti smetati, Dajana?"
"Ne, zašto bi mi smetalo?"
"Ne znam..." glupavo je rekla.
"Dajana", počela je Vilhelmina. "Možda ovo bude tvoje srećno veče." Namignula mi je.
Uzdahnula sam.
"Rekao je da će doći za deset minuta."
"Pa, šta čekamo?" rekla je Dženifer i ustala. "Dajana, hajde da te sredimo!"
Dok su me našminkale, prošlo je deset minuta.
Sklonile smo sveske i knjige a Sabrina je našla film.
Neko je pokucao.
Ušao je Nejtan, slatko se smešeći. Na sebi je imao farmerke i tamnoplavi duks.
"Ćao, Nejtane", pozdravila ga je Alisija.
"Ćao, devojke", rekao je. Pogled mu je zastao na meni. Osmehnuo mi se i ja sam uzvratila.
"Hajde da gledamo!" viknula je Sabrina.
Ja, Nejtan i Vilhelmina smo seli na Alisijinom krevetu, dok su Alisija, Sabrina i Dženifer sele na pod.
"Uplašena?" pitao me je Nejtan.
"Nimalo", rekla sam i osmehnula se.
Film je dobro prošao. Nisam se plašila. Ne mnogo.
"Sjajno", rekla je Dženifer kada se završio. Izgledala je malo jezivo.
"Devojke, ja moram da idem", rekao je Nejtan ustajući s kreveta. Onda se okrenuo prema meni i kao da se pitao šta da uradi. Sagnuo se i poljubio me u obraz a onda odmah otišao.
Ostala sam zabezeknuta.
Vilhelmina je počela da skače i da vrišti kao neandertalac, a ostale kao da nisu poverovale.
"Gospodebože!" viknula je Sabrina.
"Poljubio te jee", pevala je Alisija
"Vauu", rekla je Dženifer s kezom na licu.
"Tiše malo, možda još nije otišao", rekla sam crveneći.
"Ma otišao je!", cvrkutala je Vilhelmina. "Znala sam de će sada nešto uraditi, samo nisam znala šta!"

***

Ujutru smo sve zajedno otišle na čas. Sedela sam s Alisijom, a iza mene su bili Nejtan i neki crnokosi dečko čije ime nisam znala.
Dobila sam papir s porukom. Kad sam ga otvorila pisalo je: Nadam se da se ne ljutiš zbog onog sinoć. - Nejtan
Odgovorila sam: Ne ljutim se. I dala mu papir.
Celu noć sam razmišljala o tome. Ne znam zašto, ali osećala sam se čudno. Ne onako lepo čudno, već jednostavno čudno. Prvo sam bila srećna, ali posle ne baš. Ne znam kako to da objasnim, ali znam da nije bilo to to.
Kada je zvonilo krenula sam s Alisijom napolje, imale smo odmor od deset minuta. Ugledala sam Lanu Foster i riđu devojku kako pričaju.
"Ko je riđa?" pitala sam Alisiju
"Kejt", odgovorila mi je.
Znala sam.
Nejtan mi je prišao. "Možemo li da pričamo?"
Pogledala sam Alisiju i ustala. Krenula sam za njim u stranu. Osetila sam nečiji pogled na sebi i kad sam se okrenula videla sam Čarlija kako prati mene i Nejtana pogledom. Odakle se on stvorio i zašto me gleda tako?
"Slušaj, izvini ako sam bio napadan..." počeo je Nejtan. "Ali, stvarno mislim da si super."
"Ne, sve je u redu", rekla sam
"Znači nisi ljuta?"
Odmahnula sam glavom. "Ne, nisam."
Uzdahnuo je kao da mu je laknulo. "Super."
Vratila sam se kod Alisije koja je podigla obrvu kad me je ugledala.
"Šta je hteo?" pitala je
"Da se izvini zbog poljupca"
"Preteruje", frknula je. "Nije kao da ćeš ga obesiti zbog malog poljupca u obraz."
Htela sam da se složim s njom ali me je preteklo zvono za početak časa.
Alisija i ja smo se vratile u učionicu na čas.

***

Kasnije tog dana sam bila sama u biblioteci. Morala sam da uradim domaći iz istorije koju imamo sutra. Verovatno ću opet sedeti s Čarlijem. On je jako neobičan. Kada su mi devojke rekle da je loš, pomislila sam da je kao loši momci iz moje škole. Oni nisu loši. Oni su glupe kukavice.
Mrzeli su me bez razloga. Ja sam njih mrzela i mrzim ih zato što su mi upropastili život. Oni će to zaboraviti, ali ja neću nikada. Nažalost.
Čarli je opasan. Sama njegova pojava vrišti opasnost. Osećam prema njemu neku privlačnost. Ne umem to da objasnim.
Ali, zašto bi on želeo da bude s nekim kao što sam ja? To nema smisla. Uostalom, ja ga čak i ne znam. Preterujem.
Ustajem, pakujem stvari u torbu i izlazim iz biblioteke. Napolju udarim u nekog. Šta je to sa mnom i udaranjem u ljude?
Podignem pogled i ugledam Čarlija kako mi se blago smeši.

-----------------------
Ćao, nadam se da vam se sviđa i da nije dosadno. Komentarišite i kliknite VOTE.

xoxo, Gossip girl