Izaberi mene [1]

Veče s Čarlijem

"Sviđa ti se Čarli?", pitala me je Alisija sledećeg dana dok smo sedele u njenoj sobi. Morala sam da popričam s nekim a ona mi je delovala najprikladnije.

"Da", odgovorila sam odmah.

"A Nejtan?"

"Ne znam... Sladak je, ali nije to to. Sa Čarlijem mi je bolje, s njim se osećam mnogo bolje."

"A ti i Nejtan ste zajedno sada?"

"Da... Mislim da jesmo."

"Izvini za trenutak", rekla je i ustala s kreveta. Otvorila je fioku u radnom stolu i uzela svesku i olovku a zatim se vratila na mesto.

"Šta će ti to?", pitala sam je zbunjeno

"Moramo da zapišemo činjenice."

"Alisija, ti nisi normalna. Neko bi mogao to da vidi i onda će nam se smejati."

"Daj, molim te, ko će videti? A sa, da ponovimo." rekla je i počela da zapisuje. "Sviđa ti se Čarli više... Nejtan te smara..."

"Hej!" viknula sam. "Nejtan me ne smara."

Osmehnula se i pogledala me tužnjikavo. "Dajana, u redu je. Shvatam te. Nisam to htela da kažem. Nejtan jeste stvarno sladak i simpatičan ali kad ga uporediš s Čarlijem - on nije ništa."

Zamislila sam se. U pravu je. Sve što je rekla je tačno ali nekako mi je bilo glupo to da priznam sebi.

"Sa Čarlijem ćeš naučiti kako se živi. Ne znam da li me razumeš?"

"Mislim da te razumem", rekla sam. "Ali žao mi je Nejtana."

"Pa, tu imamo problem. Ali ne s tobom već s njima. Oni su rivali. Nešto kao nebo i zemlja. Crno i belo. A sad, tvoje je šta ćeš izabrati. Svetlo ili tamu?"

"Prokleto je jezivo kad tako kažeš", naježila sam se.

"Možda, ali tako je." Nastavila je da piše, a onda podigla glavu. "Inače, Dženifer je našla onu tvoju knjigu u biblioteci. Sinoć smo počele s čitanjem."

"I? Šta mislite?"

"Ja mislim da se ti, draga moja, večito zaljubljuješ u neke buntovnike. Jesam li u pravu?"

"Bojim se da jesi", priznala sam.

"Znala sam. Zato se ni Holden ne razlikuje. Štaviše, on je baš gadan. Mislim da knjiga nije loša, ali trebala si da vidiš Dženifer. Poludela je. Već vas zamišlja kao prelep par iz bajke. A za knjigom je odlepila."

Nasmejala sam se kad mi se u glavi stvorila Dženifer koja ushićeno skače po sobi.

"Koliko je sati?", pitala sam je

Izvadila je telefon, pogledala u njega i rekla: "Pola osam. Za pola sata će večera."

"Ići ćemo zajedno?"

Potvrdno je klimnula glavom.

"A šta da kažem Nejtanu?" smrknuto sam pitala

"Ne znam. Najbolje bi bilo da mu priznaš da ti se ne sviđa."

Ne mogu to da uradim. Sve, samo to ne. Moram da smislim šta ću da mu kažem.

Alisija je vratila svesku i olovku tamo gde ih je i našla i zevnula. "Ne mogu da verujem da mi se već spava. A još nije ni večera bila."

"Kad smo već kod toga, hoćeš li da siđemo dole?"

"Hajdemo", rekla je. Ustale smo i izašle.

Sišle smo i pronašle ostale koje su već sele.

"Pobogu, gde ste vas dve? Nema vas cele večeri..." prokomentarisala je Vilhelmina.