Izaberi mene [1]

Poljupci, poljupci

Ispalo je da je žurka u nekoj sali koja ničemu ne služi u trećoj i najmanjoj zgradi. Tamo je bilo mračno i zagušljivo.

Shvatila sam zašto su Fibine žurke 'razvratne'. Bilo je kao u klubu. A ja nisam ljubitelj klubova.

Dženifer i Alisija su otišle na jednu stranu, Vilhelmina na drugu a ja i Sabrina smo ostale zgrčene jedna uz drugu dok nam je muzika odzvanjala u ušima.

Otišle smo po piće i sele.

"Mrzim ovakve stvari", rekla mi je Sabrina i srknula piće

"Ni ja nisam ljubitelj", odgovorila sam joj

Ugledala sam Lanu i vernu pratilju kako đuskanju. Lana je bila u ekstazi dok je igrala s nekim likom koji je bio sav nabildovan i primetila sam da nije iz škole. Kejt je skakala oko nje kao pas. Izgledala je jadno.

Vilhelmina je doigrala (je l' to uopšte izraz?) do nas i povukla me za ruke. "Hajde, Dajana!"

Odmahnula sam glavom. "A ne, ja ne igram."

"Hajde, nemoj da si kao Sabrina, ona je pravi smor za ovakve stvari!"

"Neću..."

"Ne zanima me", rekla je nasmejavši se. "Polazi!"

Pustila sam je da me odvuče na podijum za igru. Prvo sam bila malo - mnogo - nesigurna, ali sam se vremenom opustila i zaigrala zajedno s Vilhelminom.

Ubrzo sam se osećala divno. Nikada nisam bila ovoliko - ovoliko živa. Osećala sam se živom i slobodnom. Bez pravila. Bez straha. Bez srama.
Kao da to nisam ja, već neka druga devojka puna samopouzdanja i puna ljubavi prema sebi. A nijedno ni drugo nikada nisam imala.

Vilhelmina je pored mene vrištala i ludovala. Njoj očigledno ništa od ovog nije bilo novo. To je bilo samo meni.

Nakon polusatnog đuskanja sam osetila nečiju ruku na svojoj i brzo se okrenula i ugledala Nejtana. Koliko sam mogla da vidim u polumraku osmehivao mi se. I ja sam njemu. A onda sam mu stavila ruke oko vrata i bez straha i razmišljanja ga poljubila. Pred svima.

U početku je bio malo zbunjen ali se opustio i uzvratio poljubac. Da li sam stvarno želela da ga poljubim? To nije bilo bitno. Bilo je bitno samo to da mi treba vazduha i nekog uz koga bih se osećala živom.

Kada sam ga pogledala na licu mu je bio još širi osmeh. Ne znam šta je mislio, ali nisam imala vremena za razmišljanje. Pružila sam mu ruku i počeli smo da igramo.

Bez prestanka.

Ubrzo sam shvatila da sam izgubila i Vilhelminu i Sabrinu iz vidokruga pa sam krenula da ih tražim kada sam osetila ruku oko struka. Pomislila sam da je Nejtan pa sam se s osmehom na licu okrenula, ali to nije bio on.

To je bio Čarli.

"Šta radiš to?", pitala sam ga.

"Šta ja to radim?", uzvratio mi je pitanjem.

"Čarli, pusti me."

Pokušala sam da sklonim njegovu ruku ali je bio prejak.

"Ne ideš ti nikud", prošaputao mi je uz uho. "Bar ne s njim." Glavom je pokazao u pravcu Nejtana.

"Šta? Pusti me", ponovila sam. Šta on to radi? I zašto se ja osećam ovako? Trebalo bi da sam ljuta, ali na neki način mi se dopada da mu budem ovako blizu.

"Čarli", rekla sam tiho dok je on drugom rukom mazio moj vrat. "Videće te."

"Pa šta? Zar misliš da me je briga što će on videti? Kako možeš uopšte da budeš s njim? Video sam da si ga poljubila."

Približio me je još bliže sebi tako da mi je glava pala na njegovo rame.

"Poljubila si ga. Izgleda da nisi onakva kakvom se predstavljaš."

"To nije tačno", prosiktala sam. "Pusti me!"

"Da li bi ti smetalo kada bih ja uradio ovo?", brzinom svetlosti me je okrenuo i samo dodirnuo moje usne svojima. "Ili nešto više?"

Odmakla sam se koliko sam mogla pošto me je i dalje držao.

"Da, smetalo bi mi."

Nasmejao se. "Ne smeta ti. Inače se ne bi onako opustila malopre."

Okrenula sam se i odmarširala iznervirana i postiđena.

Ubrzo sam pronašla Alisiju.

"Šta je bilo?", upitala je kad me je ugledala.

"Pričaću ti posle."

***

Iste te večeri smo ja i Sabrina ležale i po stoti put sam joj prepričavala večerašnje događaje. Izgledalo je kao da joj ne ulazi u glavu.

"Kažeš da si ti poljubila Nejtana, a malo posle toga je tebe poljubio Čarli?", rekla je tupavo.

"Kad to tako kažeš, zvuči nekako bezveze, ali da, to se desilo. I Čarli me nije poljubio-poljubio već me je samo pecnuo."

"Da, ali, zašto?"

Koliko sam shvatila ono što mi je Vilhelmina pričala pola sata ranije, Čarli je to uradio da bih ja posle toga poželela više. Ovo je bio samo aperitiv pred večeru. Vilhelminina metafora, ali ima nečeg u tome.

"Nemam pojma."

"Boli me mozak", rekla je.

"A meni se spava!"

"Pa spavaj onda", zevnula je. "Laku noć."

"Laku noć." rekla sam i odmah utonula u san.

------------------------
Nadam se da vam se sviđa!
Komentarišite i kliknite VOTE :))

xoxo, Gossip girl