Strah me da te volim

6.

Došla je na adresu koju joj je dala majka, i pokušala da ju dobije na telefon ali bezuspješno.

Iznervirano je otpuhnula i pretrčala od auta do zgrade. Nije bila propisno parkirana, ali tješilo ju je to što se neće dugo zadržati, a i niko nije dovoljno lud da po ovakvom vremenu šeta ulicom i piše kazne. Ušla je zgradu, i zamišljeno stala.

Pa dobro, genije, koga treba da tražiš?

Da je barem znala ime starice, pa da pita na prvim vratima. Ali sve što je znala je da je majka došla kod neke starije žene da pogleda stan koji treba da održava. Pa, tako će i reći.

Pokucala je na prva vrata i otvorio ih je momak njenih godina.

- Ćao.. Izvini, tražim stan jedne starije bake, majka me pozvala da dođem po nju ali telefon joj se ugasio a ne znam u kom stanu ona živi

- Ćao - šmekerski se nasmijao i odmjerio ju bez imalo skrivanja - jedina baka koju ja znam u ovoj zgradi je na drugom spratu, ali nisam siguran da li je stan br 4 ili 5

- Oke, hvala puno - nasmijala se iskreno

- Nema na čemu, da te otpratim?

- Ne treba, snaći ću se. Hvala u svakom slučaju

Klimnuo je glavom i zatvorio vrata kad je ona počela da se penje na idući sprat.

Pokucala je na vrata stana br 4 i otvorila joj je uplakana djevojka uz galamu

- O, gospodin se već pokajao?! - zagalamila je i stala kao oparena kad je shvatila da to nije onaj kojeg je očekivala.

- Ovaj, ne bih znala.. Izvinite na smetnji, treba mi baka koja živi ovdje, rekli su mi stan br 4 ili 5, očigledno je ipak 5

- Da, ovaj - klimnula je glavom na vrata s druge strane hodnika

- Hvala, izvinite još jednom

- U redu je - dodala je i zalupila vrata

Auh - pomislila je Tamara i pokucala na iduća vrata. Kad je ugledala blage oči starice shvatila je da je na pravom mjestu

- Ti si sigurno došla po majku?

- Jesam, jedva sam pronašla stan. Dala mi je adresu ali ne i broj stana a telefon joj je nedostupan

- Uđi dijete, ima toplih kiflica i šolja kafe i za tebe

- Ko bi Vas uopšte mogao da odbije? - iskreno se nasmiješila starici i ušla unutra. Osjetila se dobrodošlom čim je ušla na vrata, miris kafe i svježeg peciva je ispunio njene nozdrve

Miriše na dom - pomislila je i ušla u dnevnu sobu kad je ugledala svoju majku i onog koji joj opsijeda misli već danima.

Jebote!! Šta on radi ovde? Kako da se ponašam? Vrućina mi je.. O Bože, samo da se ne crvenim, provaliće me Ruža a onda sam gotova.

- O, stigla si

- Jesam, jedva. Vrijeme je katastrofa

Pogledi su im se sreli i oboje su bili iznenađeni, i oboje su se trudili da to sakriju.

- Sjedi, dijete. Ja sam Stana, a ovo je moj komšija Aleksandar, posvađao se sa djevojkom pa pobjegao iz stana da ohladi glavu

Djevojkom? Je li ona to rekla djevojkom? Pobjegao iz stana? Znači žive zajedno.. O Tamara glupačo!!

- Ja sam Tamara, drago mi je bako - srdačno se rukovala sa staricom, pa potom pružila ruku njemu trudeći se svim silama da izgleda ravnodušno iako je u sebi gorjela..

- Aleksandar - kratko je rekao, klimnuo glavom i čvrsto ju stegao za ruku. Uzvratila je klimanje i sjela do majke

- Evo kiflice, uzmi 'ćeri. Hoćeš li kafu?

- Ne, hvala, ne pijem crnu - rekla je i uzela kiflicu. Ne zna se ko je koga tu jeo, ona kiflicu ili kiflica nju. Jela ju je ljubomora više od svega. I razočaranje. I poželjela je da iskoči iz kože. Nakon nekih pola sata nije više mogla da izdrži pritisak i da se opire porivu da ga pogleda

- Hoćemo li, imam još da učim?

- Može, izvini što sam te prekinula

- Nije problem, napolju je stvarno haotično. Hvala Vam za kiflice, preukusne su

- Ništa, dijete - odmahnula je rukom - sad znaš gdje sam pa kad ne bude mogla Ruža ti ćeš dolaziti da čistiš, tako reče?

- Da, da. Vidjećemo se još, prijatno - dodala je ni ne pogledavši Aleksandra

Znao je da je u problemu, pa je brže bolje otkucao joj poruku

- Sve ću ti objasniti

Pročitala je to kad je sjela u auto, ali odlučila da ignoriše. Neće se više zamarati njima

Ona uplakana djevojka koja mi je otvorila vrata je sigurno njegova.
Znači on živi u ovoj zgradi, u stanu br 4.
Nije da je bitno..

U tišini su se dovezle kući i Tamara je odmah s vrata pobjegla u svoju sobu i dozvolila sebi da se rasplače..

Ni Aleksandar se nije osjećao ništa bolje. Kad ju je ugledao na vratima staričinog stana srce mu je stalo. U trenutku je zaboravio i na Mariju, i da nema gdje da prenoći, i sve ostale probleme.. Vidio je samo nju. Nakon što je Stana rekla ko je on i zašto je tu vidio je da se Tamara trnula cijelim tijelom. Da, bila je šokirana.

Sranje!! Šta sad da joj kažem? Kako da joj objasnim?

Otišao je od komšinice i uputio se ka svom prijatelju, radnom kolegi. Telefonski mu je objasnio situaciju sa Marijom i zamolio da prenoći kod njega i njegove žene, što je ovaj prihvatio bez razmišljanja. Znao je da je Aleksandar dobar momak i nije želio da mu i on okrene leđa.
Cijelim putem je razmišljao o njoj.

Nije me ni pogledala..
Možda glumi zbog majke?
Možda ne želi više ni da me vidi ni da me čuje?
Na poruku mi nije odgovorila.. Ko zna šta sad misli o meni..

Odlučio je da ju pozove. Okrenuo je njen broj, odzvonilo je do kraja ali odgovora nije bilo.

Pokušaću kasnije opet - pomislio je i odlučio da više ne misli o tome. Sutra će poslije škole doći kod njega i sve će joj objasniti. Djelovala je kao razumna osoba, shvatiće ga, u to je bio siguran.

Neću te pustiti tako lako, malena