Strah me da te volim

Epilog

- Ti si još tu? - upitala je kad je ušla u kuhinju u nadi da će popiti kafu i razbuditi se

- Mhm, i ne mrdam nikud.

- O da, mrdaš. Pusti me da bar kafu popijem u miru.

- Slobodno, skuvao sam nam oboma i iznio na terasu, lijep je dan

Samo ga je pogledala, prevrnula očima i prošla kraj njega ka terasi. Smjestila se na fotelju, on na drugu. U tišini su pili svako svoj napitak, posmatrali grad koji se tek budi i tek povremeno pogledali jedno u drugo.

- Tamara, saslušaj me.

- Imaš pet minuta, nakon toga se tornjaj iz mog stana

- U redu. Opravdanje za sve što sam ti uradio nemam, ni sam sebi ne znam da objasnim koji me đavo tjerao

- Šta ti podrazumijevaš pod tim "sve što sam ti uradio"

- Baš sve, što sam te onu noć uzeo onako grubo, izgovorio ti neke riječi koje nikako ne idu uz tebe. Što ti nisam vjerovao, što sam te uvrijedio i povrijedio..

- A što si me pet mjeseci varao pa na kraju ostavio zbog te iste? - ovim ga je izbacila iz takta

- Ti znaš za to?

- Naravno da znam, budalo. Znala sam od prvog dana

- I nisi odustala od mene?

- Ne. Čak sam se trudila da budem bolja kako bih te vratila na pravi put. Na kraju sam shvatila da možda tvoj pravi put nisam ja

- Jesi, uvijek si bila ti. I uvijek ćeš biti. Preklinjaću te na svakom koraku ako treba, spavaću pred vratima ako treba.. Sve, sve što kažeš uradiću samo da te vratim

- Tvojih pet minuta je isteklo, idi

- Znam da nisi ravnodušna, samo glumiš

- Istina, nisam ravnodušna. Volim te jednako kao i prvog dana, ali me toga i strah

- Čega?

- Strah me da volim kao nekada

- Dozvoli da se iskupim za sve, kazni me ako hoćeš samo me pusti blizu. Imam osjećaj da ću umrijeti ako odem od vas dvoje

- Nećeš, ne brini. Idi, treba mi vremena da razmislim

- U redu, zvaćeš me?

- Hoću

Poljubio ju je u tjeme, pomilovao Mihajla na odlasku i napustio njen stan. Osjećao se gore nego ikad. Tako je i izgledao..

Sutradan su otišli da izvade krv on i Mihajlo i predali na analizu. Ona se potom pokupila sa djetetom i napustila kliniku a on je ostao da gleda za njima. Shvatio je da mu ona neće ovo olakšati ni najmanje. To si i zaslužio, kretenu - pomislio je i otišao.
Svaki dan je željno iščekivao njen poziv. Ali toga nije bilo.
Do tog dana, sedam dana od kako su bili u klinici.

- Halo?

- Hej, Tamara je

- Znam, malena.. Reci

- Nalaz je stigao, kad budeš u mogućnosti dođi do mene

- Stižem - rekao je i prekinuo poziv ne sačekavši da li će nešto dodati ona

Stigao je brzo i pokucao, pustila ga je unutra mnogo mirnija nego prošli put.

- Hoćeš kafu?

- Može

Klimnula je glavom i otišla da skuva kafu.

- Maleni spava? - pitao je kad se vratila sa dvije šolje u rukama

- Da, skoro je zaspao, noćas me opet držao budnom - nasmijala se. Bože, kako je lijepa!

- Noćna ptica, a?

- Na tatu. Nalaz ti je na stolu

- Ne treba mi, rekao sam ti već

- Ne treba ni meni, ali sam i ja svoje rekla i stojim iza toga i dalje. Ne želim bilo kakve sukobe na tu temu poslije

- Neće ih biti. Pokajao sam se za sve što sam ti rekao i uradio. Otkako si rodila imao sam dosta vremena da razmislim i shvatio da si moj mir samo ti. Ti i ovo naše malo čudo

- Što se toga tiče, kako si zamislio da ovo funkcioniše?

- Ako mogu da biram, želim da budemo porodica. Ti, Mihajlo i ja

- To se neće desiti. Na dijete imaš pravo, ali na mene ne. Previše puta sam ti vjerovala, popustila pa se opekla. Sad imam dijete, moram da mislim na njega

- Da li je to konačna odluka ili postoji i najmanja šansa da mi nekad oprostiš? Pa makar i godinama trajalo, neću odustati. Lud bih bio..

- Pokušaj da me shvatiš, previše toga smo prošli zajedno, previše toga sam ja prošla zbog tebe i ne mogu da ti vjerujem.. Shvati da se plašim, ovaj put ako me slomiš neću preživjeti. A moram

- U redu, pustićemo da stvari teku svojim tokom. Dokazaću ti da možeš da mi vjeruješ, vremenom ću vratiti tvoje povjerenje

- Više od svega bih voljela da možemo biti normalna porodica, ali..

- Razumijem te, malena. Stvarno. Ti si meni dala prostora kad mi je trebalo, sad je red na mene da to opravdam i vratim istom mjerom.

Klimnula je glavom potvrdno.

Ostali su dugo pričajući, o svemu. O tome kako je došla do toga da stanuje sama, o tome šta se sve dešavalo među njima i u njima za sve ove godine, o Mihajlu i njenoj trudnoći..

Tu noć ostao je da prespava, opet na kauču ali nije mu bilo važno. Bilo mu je važno samo da je uz njih i da ju pridobije nazad. Znao je da će proces da bude dug, ali vjerovao je u njih. Isto onako kako je ona vjerovala dvije godine ranije. I bio je strpljiv..

Ovaj put, malena, život ću dati da te sačuvam.
Ovaj put igramo za prave.
Ovaj put idemo na sve ili ništa.
Ovaj put.. Ovaj put konačno spavam mirno.

Kraj 💞