Izaberi mene [1]

Bićemo prijatelji

Kada se poljubac okončao, i dalje nije hteo da me pusti. Poljubio me je u vrat, a onda sam ga jedva zaustavila: "Čarli, molim te, nemoj ovde."

Pogledao me je gladnim očima i klimnuo glavom. Onda me je samo pecnuo usnama i rekao: "Danas moram u grad. Videćemo se tek sutra."

"Okej... Čekaj, moraš u grad? Ti smeš da izlaziš iz ovog internata?"

Osmehnuo mi se. "Teško da postoji nešto što ne smem." Onda je otišao.

Naravno, tada se nisam setila da je on 'zverka' ovde. Što definitivno ne znači da sam ja Keri Bredšo. Volela bih da jesam, ali nisam. Svejedno, on je taj koji je izlazio odavde kad god je hteo. Naravno, i da sam ja mogla - ne bih smela. Moja majka bi šiznula kad bi joj javili da sam pobegla iz škole. Pre svega, pomislila bi da mrtva ležim u nekom jarku. Ali, on je smeo. Slagala bih kad bih rekla da nisam malo ljubomorna. Ko zna s kim sve on ide.

Vratila sam se u sobu i odlučila da pozovem mamu. Bila sam sama pošto su Sabrina i Dženifer nestale.

"Dajana, kako si?" pitala me je mama čim se javila.

"Odlično, mama. Kako si ti?"

"Super... Jedva čekam da te vidim, baš mi nedostaješ."

"I ti meni..."

Posle razgovora mi je bilo dosadno. A mrzelo me je da jurim Sabrinu po sobama. Sela sam na krevet i izvukla iz fioke moj dnevnik. Odavno nisam pisala, ali obožavam da vodim dnevnike. Prvi sam počela sa svojih jedanaesti godina.

Problem je što ne volim kasnije da ih čitam. Uvek se rasplačem kad čitam stari dnevnik. To me podseća na nešto što je već bilo i nikad se neće ponoviti.

Otvorila sam ga i počela da pišem. Pisala sam bar sat vremena jer sam ispričala sve događaje od kad sam došla u internat. Ispisala sam pet strana.

Posle pisanja se osećam predivno. Prava katarza.

Moj najveći strah je da mi majka ne nađe dnevnik. Nije kao da tamo piše spisak mojih ljubavi ili tako nešto, ali bilo bi me mnogo sramota da neko to pronađe. Najverovatnije bi se smejali, možda zato što im je simpatično, a možda zato što im je glupo - ali bi se smejali. I to ne bih podnela.

Moja razredna iz osnovne škole mi je rekla da nikada - ma šta da se desi - ne bacam svoje dnevnike. Ona je svoja dva spalila i mnogo se pokajala.

Obožavala sam svoju razrednu, i davala mi je puno saveta. Ustvari, ima puno profesora s kojima sam se  stvarno lepo slagala - profesor istorije, fizičkog... Đaci su ti koji su mi bili problem.

Vratila sam dnevnik na mesto i tada je ušla Sabrina u sobu. "Rekla mu?" pitala je

"Da", odgovorila sam.

"Super. Hajmo na ručak", nasmešila se.

"Hajde."

Na stepenicama smo srele Vilhelminu koja je preskala po jedan stepenik i vikala "Haj-ho, na ručak idemo!" Izgledala je prilično šašavo.

"Vilhelmina, pobogu, šta nije u redu s tobom?" pitala sam je osmehujući se.

"Nemam pojma", rekla je

Stigle smo i videla sam Nejtana i mahnula mu. Uzvratio mi je. Bilo je malo čudno, ali okej.

Sela sam između njih dve i baš tada su došle i Alisija i Dženifer koje su sele sa druge strane.

Kada smo završile s jelom izašle smo napolje na teren. Dan je bio nekako oblačan.

"Devojkee", zapevala je Vilhelmina. "Imam vest za vas."

"Šta?" pitala je Alisija

"Upoznala sam danas jednog preslatkog dečka. Tačnije, znala sam ga i pre, ali samo iz viđenja. Zove se Bil."

"Bil?" iskezila se Dženifer. "Kakvo je to ime? Nekako je skroz obično."

"Ma da", frknula je Vilhelmina. "A tvoje je tako originalno."

"Hej, mislim da ga znam!" rekla je Sabrina. "To je onaj crnokosi, previsoki?"

"Da. Odakle ga znaš?"

"Jedno vreme sam se družila s njegovim najboljim drugom."

"Opa!" kriknula je Vilhelmina a Sabrina ju je častila smrtnosnim pogledom na šta se ova odmah smirila.

Pogledala sam naokolo i spazila Lanu Foster i Kejt. Šepurile su se i izgledale krajnje bezveze.

Lana je nosila crne kožne helanke i čizme a Kejt farmerke i ogromne - totalno nepotrebne - štikle.

Prizor je bio komičan.

Prva nam je prišla Kejt. "Oh, ćao, devojke!" rekla je cinično.

"Davno vas nismo videle", ubacila se Lana. "Sigurno vam je baš lepo s ovom", rekla je i glavom pokazala na mene. "Čula sam da si bila s Nejtanom", obratila mi se. "I da ste raskinuli. Hmm, čudno... Može on to i bolje." Odmerila me je.

"Mislim", rekla je Vilhelmina. "Da ste vas dve ovde višak."

"Vili, Vili, Vili... c-c-c..." rekla je Lana. "Ti i tvoj temperament... Nikad se niste slagali sa mnom... A, šteta. Mislim da bi smo bile dobre drugarice."

"Hajdemo, devojke", rekla je Vilhelmina. "Molim vas."

Krenule smo što dalje od njih dve.

"Izluđuje me. Ubiću je."

"Vilhelmina, znaš da je to tako otkad je znamo", rekla je Sabrina

"Kučka", promrmljala je Alisija. "Dajana, ne slušaj je, molim te."

To je bilo teško.

"Volela bih da nestane s lica zemlje."

"A ko to ne bi voleo?"

"Nervira me ona Kejt koja trčka za njom kao pas." rekla sam

"Kejt služi Lani samo da bi imala kome da se hvali, zato što je ona jedina koja hoće da je sluša."

"Užas", frknula je Dženifer. "Ne razumem kako je Čarli mogao da bude s njom."

Vilhelmina je udahnula. "Dajana, ne ljuti se, ali mislim da svi mi ovde znamo zašto je Čarli bio s Lanom. Ona mu je davala ono što je on hteo, ako me razumete."

"Ali, Čarli je sada toliko drugačiji otkada je s Dajanom", osmehnula se Alisija

"Da", složila se Sabrina

"Znam. Ali, samo joj kažem da se ne iznenadi ako Čarli pokuša nešto."

Ostatak dana je bio dosadan. Razmišljala sam o onome što je rekla Lana, ali i o onome što je rekla Vilhelmina. I bila sam malo uplašena. Ne uplašena, koliko nervozna.

_________________________

Nadam se da vam se sviđa, komentarišite i kliknite VOTE :))

xoxo, Gossip girl