Izaberi mene [1]

On me voli?!

"Divno je." Stvarno je i bilo. "Daleko od svih..." rekla sam više za sebe nego za njega.

"Bilo ti je stvarno teško, zar ne?" približila sam mu se ne puštajući mu ruku.

"Reći ću ti sve. Ali ne sada." rekao je i približio svoje usne mojima.

"Nemoj", rekla sam. "Moram prvo da pričam s Nejtanom. Ne znam kako to da izvedem."

Odmakao se i pogledao me pomalo razočarano.

"Ne ljuti se!" rekla sam i zagrlila ga.

"Hajde da uđemo unutra, skroz smo mokri", rekao je nasmejavši se.

"Nee", otegnuto sam rekla. "Hoću još da ostanem ovde, osećam se predivnoo!"

"Ponašaš se jako razmaženo", rekao je ne skidajući osmeh s lica.

"Samo hoću da ostanem ovde." Bila sam presrećna, toliko da sam mu se bacila u zagrljaj i poljubila ga u obraz.

"Ali ja ne mogu više", uzvratio mi je poljubac.

Frknula sam. "Okej. Idemo."

"Nisi se valjda naljutila?" pitao je rugajući mi se.

"Ma ne", uobraženo sam rekla.

Onda smo oboje prasnuli u smeh.

Smejala sam se bez razloga sve dok nismo ušli u školu. Bili smo skroz mokri.

"Moram da idem da se presvučem", rekla sam

"Takođe", rekao je.

On je otišao u svoju sobu a ja u svoju. Kad sam došla legla sam i zagnjurila glavu u jastuk i počela da se kikoćem kao idiot. Setila sam se našeg poljupca i još jače počela da se smejem.

Do sada sam se poljubila samo s tri momka. Prvi je bio jedan dečko iz moje stare škole - to je jako neprijatno sećanje i trudim se da ga zaboravim. Drugi je bio Nejtan, i zatim Čarli.

Konačno sam ustala i presvukla se.

Onda sam se vratila na časove.

***

Kada su se časovi završili ja i Vilhelmina i Sabrina smo bile u mojoj i Sabrininoj sobi.

"Moraš da mu kažeš", rekla je Sabrina

"Znam."

"Kada ćeš?" pitala je Vilhelmina

"Ne znam."

"Danas, Dajana. Moraš danas."

"Moram."

"Možeš ti to", hrabrila me je Sabrina

Mogu, kad bi se zezali.

"Da idem odmah?"

"Idi."

Ustala sam. "Ne mogu. Osećam se loše."

"Ne možeš to da odlažeš", rekla je Vilhelmina

Krenula sam ka vratima i otvorila ih.

Nejtana sam pronašla napolju. Kiša je već prestala. A on je samo stajao.

"Nejtane?"

Okrenuo se. "Oh, ćao, Dajana."

"Šta radiš tu sam?"

"Ništa. Šta je bilo s tobom?"

"Moram nešto da ti kažem", rekla sam oprezno. Hajde više, reci već jednom!