Dionis je kaznio i tirenske morske razbojnike, ali ne samo zbog toga što ga oni nisu priznavali za boga, već i zbog zla koje su hteli da mu nanesu kao običnom smrtniku.
Jednom je mladi bog Dionis stajao na obali plavog mora. Morski vetar se umiljato igrao sa njegovim tamnim kovrdžama i jedva njihao nabore purpurnog plašta, koji je padao sa širokih ramena mladog boga. U daljini mora odjednom se ukaza lađa; ona se brzo približavala obali. Kad je već bila blizu, mornari – a to su bili tirenski morski razbojnici – ugledaše divnog mladića na pustoj morskoj obali. Oni su brzo pristali, sišli na obalu, uhvatili Dionisa i odveli ga na lađu. Nisu ni slutili da su zarobili mladog boga. Radovali su se bogatom plenu koji im je pao u ruke. Bili su uvereni da će dosta zlata dobiti kad tako prekrasnog mladića budu prodali u ropstvo. Došavši na lađu, razbojnici su pokušali da okuju Dionisa u teške okove, ali oni su padali s ruku i nogu mladog boga. On je, međutim, sedeo i posmatrao razbojnike s mirnim osmehom. Kad kormilar opazi da se okovi ne drže na mladićevim rukama, reče uplašeno svojim drugovima:
- Nesrećni mi! Šta to radimo? Da to boga nećemo da okujemo? Pogledajte, naša ga lađa jedva drži! Da li je to, možda, sam Zevs, ili srebroluki Apolon, ili, pak, zemljotresac Posejdon? Ne, on ne liči na smrtnika. To je, sigurno, neki od bogova sa svetlog Olimpa. Pustite ga što pre, iskrcajte ga na kopno da ne bi pozvao besne vetrove i da na moru ne bi podigao strašnu buru!
Ali kapetan zlobno odgovori mudrom kormilaru:
- Bedniče! Pogledaj, vetar je povoljan. Naša lađa će brzo zaploviti po talasima beskrajnog mora. Posle ćemo se pozabaviti mladićem. Doplovićemo u Egipat ili na Kipar ili u daleku Zemlju Hiperborejaca i tamo ćemo ga prodati; neka ovaj mladić tamo potraži svoje drugove i braću. Ne, njega su nam poslali bogovi!
Razbojnici su mirno podigli jedra i lađa je isplovila na otvoreno more. Odjednom se desi čudo: po lađi poteče mirisavo vino i sav se vazduh ispuni mirisom. Razbojnici zanemeše od čuđenja. Ali eto – na jedrima se zazelene vinova loza s teškim grozdovima; tamnozeleni bršljan pbavi katarku; svuda se pojaviše prelepi plodovi; mesta gde su bila učvršćena vesla obaviše cvetni venci. Kad su razbojnici sve to opazili, počeše da mole mudrog kormilara da ih što pre vrati na obalu. Ali kasno! Mladić se pretvori u lava i, grozno ričući, stade na palubu, dok su mu oči jarosno sevale. Na palubi lađe pojavi se kosmata mačka. Ona strašno iskezi svoju čeljust. Užasnuti razbojnici se baciše na krmu i okupiše se oko kormilara. Ogromnim skokom lav se tad baci na kapetana i rastrgnu ga. Izgubivši nadu da će se ikako spasti, razbojnici se stadoše jedan za drugim bacati u morske talase, ali ih tad bog Dionis pretvori u delfine. Jedino je mladi bog poštedeo kormilara. On primi svoj pređašnji lik i, ljubazno se smešeći, reče kormilaru:
- Ne boj se! Neću ti ništa! Ja sam Dionis, sin gromovnika Zevsa i Kadmove kćeri Semele.
.....................................................................................................................................
Sledeći deo - Ikarij
.....................................................................................................................................
~ 22.09.2018 ~