I hate the moment when suddenly my anger turns into tears. :(
~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤~¤
Sjedim u dnevnom boravku i čekam.
Čekam tatu da dođe. Valjda zna da još ima djecu...
Luka je također ovdje. Nema pojma koliko mi je drago što je tu. Kada ga najviše trebam. Po prvi put.
Danas nisam išla u školu. Zaista ne namjeravam provodit sate u smrdljivoj ustanovi dok mi se obitelj raspada.
A možda i padneš godinu zbog previše izostajanja.
Možda...a možda i ne. Ako budem razgovarala s ravnateljem i rekla sve što se događalo. Ili ako tata ode u školu. U svakom slučaju,još se mogu izvući.
Sabrala sam se kada sam začula zvonjavu na vratima.
Luka se ustao i otišao otvoriti.
-"Lana?!"-viknuo je moje ime.
-"Molim!?"-viknula sam i ja.
Čemu vikanje kada je odmah iza zida?
Mudro zboriš.
-"Traži te netko!"-ponovno je viknuo.
Skočila sam iz fotelje,popravila majicu,rukama pročešljala kosu i duboko udahnula.
Tko bi mene tražio?
Došetala sam do vrata i na njima ugledala Leona.
-"Hej."-pozdravila sam uz slabašan osmijeh.
Nasmij se malo više! Izgledaš kao da si umrla.
Nisam daleko od toga..
Zurila sam u ovu ljepotu na mojim vratima. Bože koliko lijep netko može biti. Sad mi je žao što sam bila toliko lijena da se nisam htjela ni našminkati.
YOU GO GIRL!
Ne pomažeš.
Luka je otišao,ostavivši nas dvoje same.
-"Nisi došla u školu."-promrmljao je ne skidajući svoj pogled s moga.
-"Da..ovaj..imamo nekakve probleme..mislim znaš na što mislim."-prošla sam rukama kroz kosu.
-"Da."-duboko je udahnuo pa nastavio:
"Želiš li možda izaći malo na svjež zrak sa mnom pa mi reći što se dogodilo?"
-"Da,samo da se javim Luki."-odgovorila sam te se vratila u boravak.
-"Idem se ja malo prošetati."
-"Tko je to?"-ozbiljnim tonom me upitao.
-"Samo prijatelj iz škole."-srce mi je brže zakucalo.
Zašto?
Nemam pojma.
-"Aha. I kad misliš doći natrag?"-namrgodio se.
-"Neću biti dugo."-rekla sam refleksno.
-"Ajde mi sada reci istinu. Znam da me lažeš u vezi tog tipa. Reci mi tko je to. Odmah. I da se nisi usudila lagati."-zarežao je.
-"O čemu pričaš?"-zbunila sam se.
I uplašila.
I uplašila.
-"Lana,govori. Znam sve."-rekao je ne skidajući pogled s mene.
Šutila sam. Jednostavno nisam znala što da mu kažem. Jer iskreno nemam pojma ni o čemu trabunja.
Možda je nekako saznao da sam mu rekla moje probleme i ta sranja.
Kako bi to mogao saznati?!
I ja se pitam.
Tako sam ja njega zbunjeno i uplašeno gledala. Najmanje minutu. A onda se on nasmijao.
Što je smješno?
-"Što se smiješ?"- suzila sam obrve.
-"Ma samo sam se šalio."-držao se za stomak.
Pogledala sam ga pogledom 'kakvih ti problema imaš',a onda prekrižila ruke na prsima.
-"Što me gledaš tako?"-prestao je sa smijehom.
Stvarno se nekad pitam,koliko glup može biti.
"Ha?"
-"Ništa. Idem."-krenula sam prema vratima.
-"Glupa si."-dobacio je.
Ko' mi kaže!
Okrenula sam se pa mu isplazila jezik.
Ubrzo sam napustila kuću s Leonom.
-"Pa,kako si?"-probio je led.
-"Bolje."-rekla sam. "Samo se bojim što će biti nakon svega ovoga."-dodala sam.
-"Hajde ti meni lijepo sve ispričaj. Što se dogodilo jučer?"
Sumnjičavo sam ga pogledala.
-"Ništa posebno. Zapravo je posebno.
Znaš da sam ti pričala da se bojim reći što osijećam?"-započela sam.
Kimnuo je.
-"I kada sam ti rekla da me samo jedna stvar sputava?"-upitala sam.
-"To što ne možeš reći istinu? Ako se dobro sjećam."-suzio je obrve.
-"Tako je. Ali jučer sam prešla preko te prepreke."-uzdahnula sam.
-"Rekla si istinu?!"-zastao je i iznenađeno me pogledao.
Kimnula sam.
-"Što si mu rekla?!"-ponovno je viknuo iznenađeno.
-"Ššš!"-ušutkavala sam ga. "Rekla sam mu sve. Sve čega se sjećam. I ona je bila tamo. A Luka je sve vidio i čuo preko kamere."-dodala sam.
Leon je ponovno zastao pa duboko udahnuo. Zatim se glasno nasmijao i počeo skakati po ulici.
Koji vrag?
I ja se pitam.
Tako je skakao po ulici i smijao se kao bjesna vjeverica. No onda se odjednom zaletio te me podigao u zrak.
Držala sam ga za ramena.
-"Spusti me dolje,budalo."-viknula sam kroz smijeh.
-"Neću! Ja sam tebi rekao de me se kloniš kad sam sretan jer tada nisam normalan."-gledao me.
Glasno sam se nasmijala.
-"Spusti me!"-lupila sam ga u rame ali on se niti trgnuo nije.
Počela sam se opirati.
Silom me spusto jer je primjetio da ću mu ispasti.
Kada sam dodirnula tlo,počela sam bježati.
-"Ma dođi vamo!"-vikao je Leon iza mene.
Glasno sam se smijala,što mi je otežavalo trčanje. Bila sam sve sporija zbog smijeha.
Leon me sustizao.
Naglo sam skrenula u park te otrčala do fontane. Ubrzo je stigao i Leon. Stao je na drugu stranu fontane,čekajući da se pomaknem.
Smislila sam plan. Krenut ću na jednu stranu da ga zbunim,a zatim ću mu na brzinu pobjeći na drugu stranu.
To sam i učinila. Ali umjesto da mi je povjerovao da ću pobjeći u lijevo on je odmah krenuo u desno. Uhvatio me te smo oboje završili ma podu.
-"Aaaaj!"-viknula sam.
On se nasmijao i zagrlio me svojim velikim rukama.
Koji vrag?
Znam,i mene iznenađuje.
-"Kako sam samo ponosan na tebe. Nemaš pojma koliko mi je drago da si se suočila sa istinom i strahom.
Podigao se u sjedeći položaj,a onda meni pružio ruku da također sjednem.
Sjela sam,a on me ponovo zagrlio.
Koji vrag?
Zagrlila sam i ja njega.
-"Znaš li koliko si hrabra?"-pogledao me prislonivši svoje dlanove na moje obraze.
Duboko sam disala.
Došao je taj trenutak gdje se mi gledamo pol sata i gdje ja skontam da ćemo se poljubiti ako ovako nastavimo.
Ma bravo!
Ali nisam se pomaknula.
Ukipila sam se gledajući ga kao da je neki bog.
-"Ne mogu te se nagledati."-osjetila sam njegov dah na svojoj usnici.
Blago sam ju zagrizla na što je on refleksno pogledao u nju.
I to je bilo to.
Zatvorio je svoje oči i prislonio svoje usne na moje.
Uzvraćala sam polako. Tek mi je nakon 4-5 sekundi došlo do mozga da se ljubim s Leonom na što sam se trgnula. Neprimjetno sam se pokušala izmaknuti na što je on svoje ruke premjestio na moj struk te me povukao bliže.
Odmaknuli smo se jedno od drugog te sam se ja neugodno promeškoljila.
Pogledala sam ga i shvatila da on već gleda u mene na što sam se blago nasmiješila.
Uzvratio mi je ogromnim osmijehom te me uhvatio za ruke.
-"Lana,moram ti nešto reći."
Blago sam kimnula u znak odobravanja.
-"Mislim da sam se zaljubio."-rekao je.
Prestala sam disati,a srce kao da je preskočilo jedan otkucaj.
Gledala sam ga nespremno.
Iznenađena izjavom,nisam znala što da radim.
Sviđa ti se!
______________________________________
Holllaaa!
Ovo je dvadesti nastavak.
Ako vam se sviđa,komentirajte i votajte.
Ly
♥❤♥❤♥❤♥❤♥❤♥❤♥❤♥