6. S T O L E N H E A R T S
„Baš poput lopova, i mi smo zaljubljeni u ukradena srca."
KADA SU LJUDI U VEZI, njih ne diraš. Čak i ako jednome od njih nije stalo. Ipak oni jesu zajedno, i bez obzira na uvjete nije u redu prema osobi koja je ostavljena sa strane. Koliko god nekima zabranjeno zvučalo primamljivo.
Zoey je mrzila Penelope zbog toga. Jer Afet ju nikada nije privlačio. A čim je završio s njom, odmah joj je postao primamljiv. Iz nečega što može imati postao je nešto što ne može – i vjerojatno ga je zato htjela dobiti.
Zoey nikada nije bila takva. Nije mogla podnijeti ljude koji se tako ponašaju. Posebno kada im je to samo nekakva igrica i kada su u stanju slomiti vezu samo radi svoje koristi. A opet, nekako se odjednom našla između dvije vatre.
Jer Heath je bio smiješan. I sladak. I imao je predivan glas. Imao je odličan ukus, i nekako joj je jedino on od svih uspio skrenuti misli s Afeta.
Roštilj koji su organizirali bio joj je možda najbolji dan toga ljeta. Bilo je možda previše vruće, ali nije joj smetalo. Bilo je njih desetak, cijeli dan uz gitaru i vatru. Roštiljali su, pili, i zabavljali se. Ali nešto u svemu tome odisalo je tolikom toplinom, onakvom kakvu Zoey možda nikada nije iskusila.
A najbolje od svega – on je bio tamo. On joj je uspio skrenuti misli bolje nego bilo tko drugi.
Bilo je čudno, koliko lako i brzo je shvatila da joj se sviđa. Iz slatkog i zauzetog dečka postao je netko kome se divila – iako je i dalje bio jednako zauzet.
Znala je ona od početka da ništa neće biti, i da nema šanse da on nju gleda na taj način. Znala je i da nikada ne bih ništa napravila u vezi svega toga. Ali činjenica da joj se netko mogao svidjeti donosila joj je veće olakšanje nego je mogla zamisliti.
Većinu je dana provela s njim. Već ju je mučilo to što će ljeto brzo završiti, a on će se vratiti u svoj veliki, udaljeni grad u kojem je živio. Možda je to bilo dobro, mislila je – neće se stići zaljubiti previše jako. Ali opet, počela se pitati, što ako već je?
On joj se javio porukom nekoliko dana prije. Od tada su stalno pričali. I nije se morala truditi ni razmišljati što govori kao s Afetom. Bilo je prirodnije. Imala je dojam da je ovoga puta stvarno odabrala osobu koja joj se sviđa, i da je Kai bio samo iluzija. I bilo je dobro što je to počela shvaćati, jer što je više shvaćala, to je manje boljelo.