Angel

Uvod

Sanjala sam razgovor sa nekim poprilično zgodnim tipom kad odjednom počne kukurikati kao lud. Otvorila sam oči i shvatila da to zvoni alarm na mom mobu. "Već ozbiljno počinjem razmišljati da te srušim." promrmljam mamurno i ugasim alarm. Pokušala sam zaspati, ali jednostavno nisam mogla. Sreća moja, pa je subota. Pogledala sam na mob i vidjela podsjetnik da se danas moram naći sa Jadom i Andrewom.

Jada i Andrew su moji najbolji prijatelji, a znamo se od malih nogu. Jada je pristojna navijačica kratke plave kose, lijepih plavih očiju i sportske građe. Andrew je u nogometnoj momčadi i vrlo je popularan. Visok je, ima smeđu kosu i oči, te naravno, nezaobilazne mišiće.

Obula sam papuče i otišla u kuhinju. Tamo su već sjedili moja mama Jessica i stariji brat Jaden. Jaden je od mene stariji 4 godine, ali još živi s mamom. Kaže da čim pronađe stalan posao i kupi stan, odlazi. Tu ne bi bilo nikakvih problema da tu rečenicu ne ponavlja već 3 i pol godine.

Sjela sam za stol, pozdravila ih sa kratko i jedva razumljivo "Dobro jutro", dograbila džem od višnje i kruh te počela jesti. Mama me pogleda i kaže:"Nešto smo jako gladni...šta si radila jučer navečer?" Progutala sam poprilično velik zalogaj i rekla:"Crtala i slušala muziku...Zašto?" "Samo pitam..." Jaden se digne od stola i otiđe u svoju sobu. Za 5 minuta bio je sređen. Mama i ja smo ga u čudu gledale."A kud' ti ideš ovako skockan?" upitala sam ga. "Na spoj." odgovori on jednostavno. Svoj smijeh na taj odgovor sam pokušala prikriti kašljanjem, no na kraju sam ipak prasnula u smijeh. "Ti?! Spoj?! S kim?!" upitala sam ga kroz smijeh. Jaden se samo blago nasmiješio i rekao:"Sa Jessie Connors iz susjedne zgrade. Moram ići, već kasnim! Ciao!" Otrči do vrata i izađe.

Kad je Jaden izašao, pogledala sam na sat i vidjela da je već jedanaest. A ja sam se s Jadom i Andrewom trebala naći u pola dvanaest. Otišla sam u sobu i počela se spremati. Obukla sam crvenu hoodicu, obične uske trapke i visoke crvene starke. Obožavam sve što je crveno. Svoju crnu kosu sam svezala u visoki rep, a šminku nisam stavljala. Dograbila sam mobitel i novčanik, nataknula naočale, obavijestila mamu i izišla iz stana.

Kad sam došla do kafića, Jada i Andrew su već bili tamo. Čim sam ih pozdravila, Jada me počela kritički odmjeravati. "Thalia Jane White, zar ti nemaš nešto normalno za obući? Stalno nosiš te hoodice! Pa šta nemaš ništa drugo za obući?!"

Ovo definitivno nisam očekivala. Bar ne od Jade. Ona je inače dobra, sve što misli reći će ti na način da te ne povrijiedi. Ali ovakav napad stvarno ne pristaje onoj Jadi koju ja poznajem.

"Što ti to odjedanput toliko smeta?" upitala sam ju u čudu. Jada se uspravila i rekla:"Andrew i ja smo zaključili da tebi hitno treba dečko." Andrew joj je dobacio prijeki pogled pa se prepravila:"Dobro, ja sam zaključila da ti treba dečko." Na tu izjavu zbilja nisam znala šta bih rekla. Samo sam odmahnula glavom i rekla:"Jada, draga, to nije tvoja briga već moja. Meni ne smeta to što sam solo. Ako je suđeno, onda neka bude. To što ti imaš dečka, Andrew curu, a ja nemam dečka nije bitno!" Još sam dodala:"A i uostalom, ja sam svoju ljubav našla u kistu, bojama i platnu. Meni ništa osim toga ne treba." Jada me nakon toga još par trenutaka upitno gledala, no onda je uzdahnula i rekla:"U redu, ako ti tako kažeš." Prije nego što je Jada uspjela progovoriti, ubacio se Andrew:"Jesi bila već kod onih znanstvenika vezano za one tvoje gene?" "Ne, nisam, danas ću ići" odgovorila sam. Andrew je nastavio:"Malo sam njuškao po internetu za genima koji imaju slične mutacije kao tvoji, tj. za sličnim rasporedom mutiralih gena, i nisam baš ništa pronašao!" Sumnjičavo sam ga pogledala. "Ti? Istraživao?" "Da, što ti je tu neobično? Mene zanima biologija!" reče Andrew obrambenim tonom. Jada i ja smo se pogledale, a zatim počele smijati. Andrew nas je mrzovoljno pogledao i rekao:"Dobro, dobro, samo se vi smijte, ali pazite što vam kažem, to su ozbiljne stvari!" Nakon te rečenice smo se počele još jače smijati.

Kad smo se pribrale, bacila sam brz pogled na mobitel. "Žalim, ekipa, ali moram ići. Poželite mi sreću!" rekla sam ustajući od stola. Jada i Andrew su također ustali i jednoglasno upitali:" Za što će ti sreća?" Ja sam se samo nasmijala i rekla:"Da se vratim u jednom komadu! Vidimo se!"

I tako sam izašla iz kafića te se zaputila prema labosu u centru grada, u kojem bi trebali otkriti uzrok tim mutacijama.
*
*
*

Ćaos ljudi! Nakon 25. nastavka, pala je odluka: promijenit ću naslove poglavlja i možda malo prepravljati. Osjećam sa tako katastrofalno dok ovo pišem, jednostavno ne vjerujem da sam ja ovo napisala. Zvuči tako glupo!

Poruka i par napomena za nove čitatelje:

1. Ova priča zasigurno ima hrpu grešaka, nemojte me mrziti zbog toga, ja sam totalni amater u pisanju, ovo pišem da prikratim vrijeme i zato jer volim pisati.

2. Molim vas da budete 'aktivan' čitač (mislim da sam ovo sad izmislila, ali nema veze, hahaha). Ostavljajte zvjezdice i komentare, napišite primjedbe i kritike, a ja ću dati sve od sebe da napravim sve kako valja. Svaki komentar mi mnogo znači! :)

3. I, mislim da je to to. (trebao mi je ovdje broj tri, nije potpuno bez njega :D)

Love ya'll

Maja <3 <3