Budi moja ruža / #1

36 "Izludi me"

Osećam njene usne kako nežno prelaze preko mojih.
Provocira me svojim pogledom i spretnim prstima koji klize niz moje ruke.
Smeška mi se u lice zato jer je svesna toga da me izludjuje. Uzela mi je cigaretu iz usta, a onda je smestila medju svojim punačnim usnama. Povukla je dim.

A onda ga razmenila sa mnom kroz jedan gladan poljubac.

Ponovo svojom rukom obuhvatam njen vrat dok me ona izazivno posmatra.

Ona voli moju grubost, a ja njene neizrečene želje. A te neizrečene želje mogle su se formirati u mnogo malih rečenica.

'Uzmi me.' 'Vodi me.' 'Ljubi me.' 'Izludi me'.

Mada to 'Izludi me' je bila više moja stvar.

U ustima osećam krv. Ukus njene krvi.
A pogledavši u svoje ruke nje više nije bilo.
Bilo je samo krvi koja je tekla niz moje ruke.
Ona se našla negde na ivici horizonta, a onda je pala u tami.

"Marina!"

Osećam vazduh kako ispunjava moja pluća kada sam se trgnuo. Držao sam je za ruku, ali videvši to momentalno sam je povukao. Zašto je držim? Kada sam krenuo da je držim? -postavio sam sebi bolje pitanje, a onda se okrenuo oko sebe.

Zaspao sam.

I dalje je nepomično ležala u svom krevetu. Njene oči bile su čvrsto sklopljene. Čelo joj je bilo zavijeno isto kao i grudi.
Gips sa njene ruke su odavno skinuli.

Ubiću je golim rukama ako se nekad u svom životu bude požalila kako nikad nije dobro spavala.

Prošao sam rukom kroz kosu kada sam osetio pramenčić svoje kose kako golica vrh mog nosa, a onda izašao u hodnik.
Treba mi kafa.

Ubacio sam novčić u automat a onda se naslonio na zidu pored njega kada sam pritisnuo dugme za jedan espreso. Sve ostalo je imalo bljutav ukus.

Koliko je sati uopšte?

Pola sedam, shvatio sam kada sam pogledao na sat ispred sebe.

Ovde sam već pet sati jebeno.

Ako otac pita bio sam kod Viktora.

Dosta mi je da me toliko kontroliše. Jebeno punim devetnaest godina.
Pored mene prošla je mladja medicinska sestra.

Zavrckala je dupetom kada je prošla pored mene, a onda me izazovno pogledala preko ramena.

Kurva.

"Šta ćeš ti ovde?"
Začuo sam Viktorov glas, a onda ga ugledao kako prilazi.
Ubacio je novčić, a onda posegnuo za dugme na kom je jasno bilo ispisano 'kapućino'.

"Došao sam da se raspitam za Marinu kako je, samo što sam zaspao."
"Zaspao si ispred doktora?"
"A ti?" Spretno sam izbegao njegovo pitanje, a onda ga ugledao kako se naslanja na zidu pored mene.

"Sad sam izašao iz Marinine sobe. Svratio sam na pet minuta."
Klimnuo sam glavom, a onda zavrteo čašu koja je grejala moje ruke.
"Hoćeš da te odbacim?"
"Ne. Došao sam motorem, ali mogao bih da svratim do tvog auta, zaboravio sam jaknu u njemu pre neki dan." Klimnuo je glavom, a onda bacio kartonsku čašu u kanti pored sebe. Učinio sam isto.

"Ideš?" Pogledao sam još jednom iza njega kroz prozor Marinine sobice, a onda nemo klimnuo glavom i krenuo za njim. Izgleda da sam se na trenutak ponadao da će se okrenuti prema meni i gadjati me nečim.

Ili da će me nazvati moronom, manijakom, idiotem...

Hoće, ali to izgleda neće skoro da se desi.

Mora.

U prolazu sam ugledao Romana. Samo me je pogledao i produžio pored mene. Ne sme da mi se obraća kad je Viktor tu, ali Viktor ga nije prepoznao. Nosio je kapuljaču. Naravno, Viktor ga ne bi ni prepoznao kao Romana već kao Igora, našeg šefa.

Izgleda da ide kod Marine.

"Hajde da požurimo, žurim negde."
Rekao je nakon što je ugasio svoj ekran.
Nije me zanimalo zašto žuri.
Ni najmanje.

Samo znam da sam bio smrvljen od ukočenosti. Cupkao je u mesto, svaki minut proveravajući svoj telefon. Šta je s njim?

Otvorio sam zadnja vrata Viktorovog auta, dok mi je on nešto pričao a onda sam opipao nešto.

"Stvarno Viktore?"
Zbunjeno me je pogledao kada je video da u ruci držim nečiji dildo.

Odvratno.

"Nemam pojma čije je to."
"Čije god da je, očigledno je da joj ti nisi bio dovoljan."

Sarkastično mi se osmehnuo i podigao mi srednjak, a onda sam dohvativši svoju jaknu pojurio prema svom motoru.