I'm afraid

Part 12

Napokon uđem u stan i oslonim se leđima na vrata. Da sam ostala još koji minut sa njim došla bih u iskušenje da mu kažem za Johannu. Osjećam se toliko loše što mu lažem za ovako bitnu stvar da za pola od svega onoga što sam htjela reći nisam imala snage. Ne mogu ga napadati kad znam šta ga čeka. Stresem se od same pomisli na to.

Sjetim se i sama svog oca koji je umro kad sam imala 10 godina. Odmah nakon toga majka me ostavila pred domom. Kako divno djetinjstvo.
Nažalost moj otac je umro od ciroze jetre i poslednjih dana u bolnici provela sam uz njega. Tog dijela se sjećam savršeno. I njegovog poslednjeg izdaha dok mu držim ruke.
Iako je često dolazio po mene u polupijanom stanju nikada nije bio grub niti me je povrijedio. Za njega nisam bila greška kao za moju divnu majku.

Jebeno ne želim ustati ali neko zvoni uporno.
"Ostavite me na miru." Smoreno izgovaram dok u pidžami idem prema vratima. Ko je sad? Louis, Kris, Zayn... spisak može u nedogled.
"Harry?" Dobro, očekivano.
"Zašto me izbjegavaš?" Nekako ljuto zvuči dok prolazi pored mene i ide u dnevni.
"Uđi. Slobodno. Sama sam." Ironično dovikujem za njim.
"Šta sam sad uradio pa sam opet na tapeti udaljenih?" Šta kog..? Tapeti udaljenih?
"O molim te još i pitaš?" Namršteno ga gledam. Da li stvarno moram da ga napominjem. Zbunjeno me gleda a ja poželim počupati te kovrdže od ljutnje. "Gospođa Styles? Poznato?" Obliže usne pa brzo protrlja nos kako bi prikrio smijeh.
"Oh. Zbunio sam se." Zakolutam očima.
"Harry." Upozoravajućim tonom izgovaram. "Nije uopšte smiješno. Ni najmanje." Zaista mi nije do zajebavanja sa njim. "Ne možeš ni zamisliti koliko sam bila ljuta." Htjela sam da ga zadavim ali onda su se druge stvari nagomilale pa me popustilo.
"Da. A kako je Zayn podnio?" Oh. Pa znači rečeno mu je.
"Ne baš najbolje. U pijanom stanju." Naglasim da je bio pijan jer se uozbiljio potpuno.
"Znači to je taj što si mi pričala." Klimnem nesigurno. "To je isti onaj najbolji drug iz Melburna koji te zvao svako malo?" Mislim da sklapa kockice. Ili ih je već sklopio?
U nedostatku riječi klimnem opet. A šta ću malo sam se upetljala u laži. Iznova i iznova i tako u nedogled...
"Znači dostavljač ti je sve prenio." Kako divno od njega.
"To nije dostavljač." Upitno ga pogledam. "Vozač. Radi za mene." Za tebe? Moj pogled ga pita pa doda brzo "Privatno."
"Imaš privatnog vozača?" Koje derište Isuse.
"Malo je kompliciranije ali da." Ni ne trudim se da saznam detalje pa zakolutam. "Rekao mi je da ste se baš sočno poljubili." Bedak. Žešći.
"Da sočno pijano me uhvatio...nespremnu." zvuči malo kao izlizana fora pa se i sam nasmije.
"Jadna mala Jessica." Pomazi me po kosi a ja ga udarim po istoj ruci.
"Odjebi Styles." Kratko izgovorim i odem prema kuhinji. Nemam snage za njegova podbadanja.

"Gdje je on sad?" Zagleda se kroz hodnik i priđe mi.
"Par ulica dalje. Živi sa drugom, Zeedom." Samo toliko i znam. Nismo se čuli juče cijeli dan.
"Oh a nisi mu ponudila utočište." Podrugljivo se nasmije.
"Hoćeš prestati?" Malo povisim ton. Stvarno me nervira.
"A vrijeđa te kad zapnem za njega?" Okej više nema nikakvog osmijeha samo se približi još koji korak. Kao da može bliže.
"Zayn je najbolja osoba koju sam srela zadnjih nekoliko godina. Ne želim slušati sranja na njegov račun." Ozbiljna sam što i sam primijeti.
"Ne želim ga u tvojoj blizini." Kroz zube govori zanemarujući šta sam rekla.
"A ko si ti da nešto želiš ili ne želiš u moje ime?" Drska sam ali zaslužuje.
"Ja sam možda niko..." spusti pogled prema mojim usnama pa blago nakrivi glavu. "Ali ti... ti si moja." Progutam knedlu koja mi zastaje u grlu dok mi disanje postane za nijansu teže. "Shvataš sad?" Hvata mi rukom vrat i grublje se zajedno samnom prisloni uz elemente od kuhinje. Prisloni sasvim nježno usne sa moje ali ne počinje poljubac... "Moja." Tiho zareži i tek tad gladno uhvati moju donju usnu. Zašto se gubim kad me nazove svojom?

Diše teško kao i ja ali neumoljivo jezk isprepliće sa mojim. Ne mogu ga odbiti i ne želim pa zavlačim ruke pod njegovu tanku majicu ispod jakne.
Ispusti uzdah kad blago zarijem nokte u njegova leđa.
Gotovo vrisnem kad mu se ruke nađu na mojoj zadnjici i podignu me. Sobzirom da mi je donji dio pidžame nešto kao šorc osjetim njegove prste na svojoj koži što me ježi. Brzo obavijem ruke oko njegovog vrata i ne prekidamo poljubac.
Podigne me tako da sjedim na kuhinjskom radnom stolu i nešto sam viša od njega ovako.
Ruke mu spretno odlaze ispod moje majice u kojoj inače i spavam nažalost bez grudnjaka. Krene rukom uz moja leđa pa kad i sam primijeti ovu činjenicu odvoji usne od mojih.
"Jessy ne radi mi ovo." Glas mu zvuči poput djeteta a ja se zasmijem.
"Šta ti radim Styles?" Krenem da ga poljubim ali se brzo izmaknem a on stisne oči. Rukom prođem kroz njegovu mekanu kosu a on, sa idalje zatvorenim očima, kao da mi se namješta na dlanu.