I'm afraid

Part 7

"Dobro čekam." Usmjerio je pažnju na njega i očekuje da ovaj počne.
"Samo bih te zamolio da me ne prekidaš a posle..." uzdahne pa pogleda u mene na kratko "Posle kako želiš." Suženih očiju Louis guta knedlu i klimne jednom.
"Nisam znao za..." osvrće se pogledom po sobi jer mora izgovoriti "...za sve što se izdešavalo tu noć." Meni srce ubrzano kuca a mogu zamisliti kako je njemu. "Ja..." o zar opet "...nisam znao da je silovana." Louis stisne oči na par sekundi i usmjeri pogled prema meni.
"Ti mu vjeruješ?" Zbunjeno ga pogledam. Vjerujem li?
"Pa... da. Valjda." Sad i Harry gleda u mene. "Ima smisla što priča. Pusti ga neka ti kaže." Louis se ponovno nakašlje.
"Dobro." Kratko odogovori
"Rekao sam i Jessy... ponoviću i tebi. Ja jesam kriv za snimak znam da sam ispao kreten i..."Louis šireći očima klimne potvrdno. "Znam da jesam. I zaslužio sam batine." Pogleda na sekund u mene. "Ali kunem ti se Louis u sve što imam... nikada je ne bih povrijedio tako. Nikada ne bih dozvolio da je neko nakrivo pogleda kamo li to." Po stoti put ću reći ali bio je moj štit.
"Ne znam.. ja sam dobio drugačiju poruku." I znam tačno na koju i misli. Glas mu je uznemiren a oči lete po Harryevom licu.
"Znam rekla mi je za to." Spusti glavu. "Zakleću se hiljadu puta ako treba nisam imao pojma. Sutradan sam dolazio kod tebe kući da je potražim da probam objasniti ali tvoja mama me otjerala." Zašto Louis ne izgleda iznenađeno ovim?
"Znam..." kako misli zna? "Ja sam joj rekao da te ne sluša i ne pušta."
"Louis?!" Povisim ton. "Zašto meni nikada nisi rekao da je dolazio?" Ne razumijem tek sad ništa. Glava mi pulsira što od boli što od ovih informacija.
"Zato što si ostala jedva živa zbog njega." Donekle je i tačno ali mogao mi je reći.
"Svejedno takve se stvari kažu." Ljuta sam ali ne mogu se svađati biće prilike.
"Da nije bilo Ashley on bi te vjerovatno do sada i oplakao a ti se svađaš samnom? Zbog njega? Stvarno Jessica?" Kad je postao ovako okrutan? I ne, ne svađam se samo imam valjda pravo znati šta se dešava oko mene.
"Izvini što sam ljuta jer mi nisi rekao da je dolazio i da se ipak raspitivao o meni. Da ja sam kriva ustvari." Ironična sam i ne žalim. Volim ga kao nikoga ali nema prava prešućivati takve stvari.

"Ne želim da se svađate zbog mene." Ubaci se i tako preusmjeri pažnju na sebe. "Ja samo ne želim da me mrziš i za ono za šta nisam kriv." Pogledi im se susreću ali Louis ne izgleda prijateljski nastrojen.
"O stvarno nisi ti kriv?" Osjetim ironiju "A ko je snimak pustio? Ko ju je doveo tu? Ko je uopšte namjestio cijelu tu zabavu? Da ne pitam ko je autor snimka." Riječima ubode u metu direktno. "Da nije došla ništa se ne bi desilo. Da ti nisi bio seronja takođe ništa se dalje ne bi desilo. Stvarno misliš da je tvoja najveća krivica što si pustio snimak?" Za čudo smiren je i imaju mu riječi poentu. To sam i sama znala ali nekako drugačije sam to u glavi posložila.
"Misliš da bih je ikada poveo i uradio bilo šta od toga da sam znao šta će biti? Dđavola Louis znaš me toliko." Povisi ton na zadnjoj rečenici. Upravo tako sam i ja sebi zamislila u glavi. Sigurno me ne bi doveo da je znao...
"Bar sam mislio da te znam." Louisov glas mi na tren zazvuči kao da je...tužan? Povrijeđen?

"Louis... Znaš da sam ti se zakleo da je nikada neću povrijediti?" Ovo su novi momenti. Kad mu se zakleo?
"Da ali si to uradio Harry. Na vrlo ružan i podmukao način." Uzdahne i pogleda me. "Vidi... ne znam da li si mu ti oprostila ili u kojoj ste fazi sada..." nismo ni u kakvoj fazi jer on ima djevojku. Nije mi priznao ali dovoljno sam vidjela. I sa mnom je puna tri dana...gdje je ona? "...ne želim da ti se miješam u život i odluke samo pazi da ne budeš opet povrijeđena..."vraća pogled na njega "...a ja neću odgovarati za svoje postupke ukoliko do tog dođe." Vidim da Harryu nije svejedno jer mu Louis otvoreno prijeti. Gutam knedlu kad priđe mom krevetu i blago me poljubi u kosu. "Čuvaj se seko. Volim te."
I Harry i ja uzdahnemo kad Louis izađe.

"Barem jedan problem manje." Kažem trljajući oči. Infuzija mi smeta i poželim sve iščupati i vratiti se prvim letom za Melburn.
"Barem se nadam da mi vjeruje." Sjedne do mene i znam da je ova situacija čudna.
"Znaš ga kakav je. Dok sve dođe na svoje mjesto biće okej." Slabašno se nasmijem.
"Zna da te nikada ne bih tako povrijedio. Znaš i ti." Kaže gledajući me u oči. Pogled mu je toliko intezivan da ja spustim svoj te samo klimnem potvrdno.