I'm afraid

Part 12

Ostajemo neko vrijeme u kafiću i ona mi pažljivo objašnjava kako je saznala za bolest. Usput nonšalantno dobaci da je odbila hemo terapije a ja se umalo udavim vodom. Zar toliko želi umrijeti?

Već je dogovorila sa bivšim mužom da preuzme starateljstvo nad Grace. Zašto imam osjećaj da je i grobno mjesto sredila unaprijed?

Definitivno mi treba i šetnja do hotela nazad iako se noć već polako spustila na sumorni Mančester.

Ruke guram duboko u džepove dok hodam pomalo zamišljena. Da sumiram svoj sjebani život u nekoliko crta?
Zayn je juče otišao, dok je došao sebi od pijanke dan ranije. Nije mi priznao sa kim se tukao jer se ni ne sjeća dobrog dijela večeri. Bitno da je modar. I nekoliko ulica od mene.
Harry? Oh tu nema puno za reći. Poslije onog sa 'Gospođom Styles' izbjegavam njegove poruke i pozive. Dijelom jer je i Zayn bio tu u par navrata a dijelom jer ga samo čekam da mi naleti uživo. Gospodine Styles najebao si.
Mada mislim da nemam toliko snage da se bakćem sa njim jer... za Boga miloga Jo umire? Kako je moguće da onako snažna i ponosna žena umre? Izgleda da to nema veze, realnost je realnost.

Kako da ćutim pred Louisom o tome kad imam ogromnu želju da ga zagrlim i pustim da se isplače a onda da ga napadnem za Simona. Jebeni Simon mora biti prepreka i u ovakvoj situaciji.

Kroz par trenutaka stignem pred zgradu i prvo što ugledam je Louisov auto ispred. Ajde sad budi hladna. To ti nije teško. Tu briljiraš.
"Jess. Stani." Pravim se da ga ne vidim a srce mi kuca ludo. Duboko diši hajde.

Okrenem se jer me hvata za lakat.
Pogledam ga upitno i idalje šutim. Da li da mu kažem? Šta ako se Jo naljuti? Poslednja želja od mene joj je bila da nikome ništa ne pričam. I da jednostavno čekam da umre? Crnjak.

"Molim te pričaj samnom."  Trgne me iz misli Louisov molećiv glas.
"Nemam ti šta reći. Tačnije imala bih ali bolje da se suzdržim." Ljutnja ipak izvire ispod pukotina tuge i uskoro me i obuzme.
"Moram ti objasniti. Samo me saslušaj." Uzdahnem i ima sreće jer se većinom sažalim kada je on u pitanju.

"Ja se nadam da imaš dobar razlog." Sjednem kad izgovorim. Na spratu smo iznad mog stana tačnije u njegovom apartmanu. Bila sam prije, nekoliko puta ali svaki sledeći zapazim nekakav novi detalj. Ljudi čemu ovolike prostorije? Slično je kao u Harryevom stanu. Izgleda mi kao da su sve zgrade pravljene na isti stil.

"Briana ne zna za...sve ono od prije." Klimnem glavom jer sam i sama toliko skontala. "Ona nije kriva ni za šta. Molim te samo da nju ne mrziš, Briana je divna." Vidim da zaista to i misli. Vidi se da je voli i drago mi je zbog njih.
"Louis? Ja nemam problem sa Brianom koju sam gotovo juče upoznala. Imam problem sa bratom koji mi prešućuje da je postao zet Simonu Howardu." Nisam ni ljuta koliko sam ustvari povrijeđena i iznenađena. "Simon Howard. Hoćeš još nekoliko puta da izgovorim da shvatiš o kome ti pričam?" Gleda u mene dok sjedi na fotelji do moje i cupka nervozno nogom.
"Nisam mogao." O pa to znam. "Nisam htio da onako ispadne ali i mene je zateklo." Moram li ga napomenuti još koji put da je to Brianin brat?
"Pobogu poslali ste mu pozivnicu. To mu je sestra. Zbroj dva i dva." Zar ga moram ja učiti, stvarno?
"Znam. Kriv sam." Jedva prevali preko usana. "Trebao sam ti odmah reći ali sam se bojao reakcije."
"I trebao si se bojati." Brzo nadodam.
"Ja sam Brianu stvarno zavolio i ne bih je ostavio nikada." Odmahnem glavom jer ne mogu vjerovati da li zaista misli da sam ja protiv njegove žene?
"Ti mene ne slušaš?" Zašto me nervira? "Louis ja nemam problem sa Brianom ona je divna djevojka za razliku od brata. Niti imam bilo šta protiv vašeg braka pobogu." Grize usnu pa skreće pogled sa mog.
"Ona se odrekla očevog prezimena davno, nisam ni sam znao da joj je Simon brat. Već kad mi ga je predstavila bilo je kasno ja sam bio lud za njom i nisam želio da prekinem vezu zbog tog kretena." Poželim reći da znam za tu situaciju sa prezimenom jer mi je Harry to objasnio ali ućutim.
"Vidio si šta je radio na svadbi. On direktno provocira kao da ima pravo na to. Neko bi se sakrio u mišiju rupu nakon svega." Ali očigledno ne i Simon. Ponosno stoji iza svojih bljuvotina.
"Znam da te povrijedilo. Ne mogu zamisliti kako ti je bilo."  Suzi oči pa kao da skenira moje reakcije "Ne znam ima li svrhe da ti se izvinjavam ali svakako želim." Povuče se malo unaprijed prema meni.
"Nema potrebe za tim samo mi treba vremena da svarim činjenicu da si mu zet." Pomalo sa gađenjem govorim na šta on uzdahne.
"Molim te vjeruj mi Jess, nikada te ne bih povrijedio." Nešto sve češće čujem ovu rečenicu.
"Trebao si mi samo reći. Ovako si samo napravio još gore." Ustajem a i on zamnom. "Nadam se da ne očekuješ da budem na porodičnim ručkovima?" Podignem obrve u polu osmjehu, ironičnom.
"O molim te zaboga." Nekako zvuči kao da ni sam ne vjeruje šta sam rekla.
Podignem kratko ruku u znak pozdrava i izađem.