Malia || Neymar Jr [uređuje se]

četvrti

[preuređeno] ✔

Malia

"Evo me", začula sam Neymarov glas te sam sada svu pažnju preusmerila na njega. "Sutra ću te voditi u obilazak Barselone, a za dva dana mi počinju treninzi".

"Važi".

"Mogao bih pozvati nekoliko prijatelja da ih upoznaš?" Predložio je.

"Može".

"Idem samo da uzmem telefon", klimnula sam glavom te sam uzela svoj telefon i videla da imam nekoliko propuštenih poziva od Lare.

Lara je moja najbolja drugarica. Osoba bez koje ne bih mogla da zamislim svoj život. Prošla je sa mnom kroz svašta. I bila uz mene i u dobru i u zlu.

"Malia je", rekla sam kada se javila.

"Znam... jeste li stigli?"

"Jesmo".

"I? Šta misliš?"

"Na prvi pogled je super... još uvek ne mogu da se naviknem da sam udata", mogla sam čuti kako se nasmejala. "Šta ima novo kod tebe?"

"Ništa posebno, sve po starom"

"Čudna si mi nešto, čak ti i po glasu mogu osetiti".

"Stvarno nema ništa, nego moram ići, krenula sam na fakultet".

"Dobro, čućemo se".

●♢●♢●♢●

"Momci, ovo je Malia", Neymar me je predstavio svojim saigračima iz kluba.

"Zdravo", nasmejala sam im se.

"Malia, ovo su...", prekinula sam ga jer sam dobro znala ko su oni.

"Znam ko su", ispred mene su stajali Lionel Messi, Luis Suarez, Gerard Pique i Jordi Alba.

"Uđite", Neymar ih je uveo u dnevni boravak.

"Neymar, kako to da nam nisi rekao da se ženiš? Nikada nam nisi pričao o Malii", Suarez ga je pitao.

Pogledala sam u Neymara baš u trenutku kada je on gledao u mene. Blago mi se nasmejao i vratio pogled na Luisa.

"Duga je to priča, ispričaću vam je jednog dana".

"Jesi li spreman da se vratiš na teren?"

Koliko sam shvatila, Neymar je bio povređen, i nije igrao 2 meseca.

"Uvek bio".

Nakon nekog vremena, oni su otišli. Ja sam otišla u svoju sobu i presvukla se u pidžamu. Legla sam u krevet i uzela tablet te ušla na tviter. Videla sam da je Neymar objavio našu sliku i napisao: "te amo princesa ❤".

Retvitovala sam to te isključila tablet. Ipak se moramo ponašati kao da se stvarno volimo.

•♢•♢•♢•

Neymar me je juče vodio u obilazak, a danas, tj. sad idem sa njim na trening.

"Stigli smo", izašla sam iz kola te uhvatila Neymara za ruku. Oko nas su bili novinari koji su nas slikali i postavljali nam razna pitanja, na koja ni on ni ja nismo odgovarali.

Neymar je otišao u svlačionicu da se presvuče, dok sam ga ja čekala ispred.

Nakon svega nekoliko sekundi, do mene su došli Pique i Shakira sa Milanom i Sashom.

"Hej Malia", Gerard me je pozdravio. "Ja moram da idem, a vas dve ću ostaviti da se upoznate".

Ne mogu da verujem da ispred mene stoji Shakira. Malo je reći da je obožavam.

"Drago mi je", pružila sam ruku što je ona rado prihvatila.

"I meni", čučnula sam ispred Milana i Sashe i poljubila ih u obraz. Koliko su ta deca slatka. "Idemo mi na teren, da ne stojimo ovde", klimnula sam glavom te pošla za njom. Sele smo na klupu za rezervne igrače dok su se Milan i Sasha igrali sa loptom.

"Gerard mi je pričao o tebi".

"Nadam se dobro", pogledala sam je te se ona nasmejala i klimnula glavom.

"Pretpostavljam da ne znaš nikoga ovde, sem nas", tužno sam klimnula glavom. "Daću ti moj broj, možemo se videti nekada, i upoznaću te sa ostalim devojkama".

Luis Enrique je naredio momcima da trče 10 krugova oko terena.

Ne znam kako mogu toliko da trče, ja ne bih mogla ni 2.

Kako je Neymar trčao prvi sa Piqueom, stalno bi gledao u mene i nasmejao bi se.

"Vas dvoje ste mnogo slatki... vidi kako te gleda", Shakira je počela da se smeje.

"Nemoj, molim te. Nije to tako kao što izgleda".

"Ne razumem", čudno me je pogledala.

"Ispričaću ti jednom prilikom".

Nakon dobra dva sata, trening se završio. Dok su se oni presvlačili, Shakira i ja smo razmenile brojeve.

Kada je Neymar izašao, pozdravila sam se sa njom i decom i ušla u kola. Dugo je vladala neka neugodna tišina, koju je prekinuo zvuk njegovog telefona.

"Hej Caro", kada sam čula njeno ime, osmeh mi je spao sa lica. "Sutra? Naravno da možete... vidimo se", prekinuo je vezu i ostavio telefon.

"Sutra će doći Carolina i Davi, biće nekoliko dana tu", samo sam klimnula glavom. "Šta ti je?"

"Ništa..."

"Odjednom si promenila izraz lica".

"Nisam, samo mi je dosadno", ni sama ne znam zašto sam pokušavala da zvučim uverljivo.

"Hoćemo li negde na ručak?"

"Pa može..."

Skrenuo je u neku ulicu i zaustavio kola ispred jednog restorana.

Seli smo za jedan sto koji se nalazio u ćošku, te nam je konobar dao meni.

"Kako ti se čini ovde?"

"Lepo je".

"Slušaj, znam da sam ti srušio snove sa ovim venčanjem, ali zaista nisam imao lošu nameru", uhvatio me je za ruku, ali sam je ja izmakla.

"Nećemo o tome".