Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

51.

Sophia

Trcim koliko me noge nose. Ne stajem. Umorna sam ali ne stajem. Osecam kako mi telo jenjava i kako se bol povecava. Noge me polako izdaju.

Sav ovaj umor... zbog cega? Da bih pobegla od necega sto volim, sto me ubija? Smrtna kombinacija protiv koje ne mogu.

Trcim ne znajuci gde sam se uputila. Osecam se kao da sam prvi put ovde. Tri meseca prolaze a ja se ne snalazim.

Decembarski vetrovi me sibaju po licu. Rumeni obrazi postaju hladniji, a usne su uzasno ispucale. Svaki tracak hladnoce dodatno ih unistava.

Ispred sebe vidim maglu izazvanu hladnim dahom koji izlazi iz mojih usta. Usta koje vape za vodom. Mislim da cu se onesvestiti negde.

Ali znate sta? Nemam taj luksuz da stanem.

Trceci se okrenem oko sebe cisto da vidim gde sam. Pogledam oko sebe i shvatim da nemam blage veze gde sam. Odlicno.

Moje trcanje je uznemirio zvuk telefona. Verovatno je Harry. Ubicu ga, hocu sigurno. Samo ako pokusa da se opravda, kunem se...

"Sta hoces!?", upitala sam glasno gledajuci u put ispred sebe. Moram da izadjem iz ove proklete vukojebine.

"Auc, neko nam je nervozan danas, zar ne?", bila je prva stvar koju je rekao.

Cuvsi "njegov" glas, moj zeludac je proradio.
Pala sam na kolena i iz sebe izbacila sve ono sto sam pojela juce. Ne znam da li je to cudna pojava kod mene, ali svako povracanje propraceno je tonom suza koje moje oci luce.

Ovaj put, to su bile suze izazvane strahom. Moji jecaji prosirili su se beskonacnim putem ispred mene. Telo je drhtalo u najvecim trzajima koje je moglo da proizvede. Strah je prozimao mojim telom kao nikada.

Kada ce se ovo zavrsiti?

"Sophie, da li si tu draga?", upitao je sarkasticno. Da mu glas nije izmenjen, verovatno bi zvucao sladunjavo.

"Tu sam.", rekla sam jednostavno.

Rekla sam da cu pobediti, da cu ja praviti pravila. Ali istina je, bio je u pravu. Ovo zaista jeste njegova igra.

Ono sto ne zna, jeste da cu ja pobediti. Kad tad.

"Zelim da cujem impresije?"

"Kakve impresije?", upitah zbunjeno.

"Sophia, molim te draga,", rekao je, "mislim na Stefana. Kako ti je izgledao?", upitao je histericno se smejuci.

"Ti si bolestan.", rekla sam sa mrznjom.

"Pa ne znam bas. Nisam ga ja ubio. Tvoj dragi je."

"Odvratan si."

"Okej, oprosticu ti ovo. Zanima me, kako je izgledao?"

"Nisam ga videla."

"Kako mislis nisi ga videla, zejabavas li me?"

"Nisam stigla. Lice mu je bilo prekriveno krvlju... Oko njega je bila krv. Sve je bilo... krvavo. Videla sam samo njegovo krvavo telo, bezivotno lezeci na tlu.", rekla sam bledo gledajuci u jednu tacku prisecajuci se danasnjeg trenutka.

"Dodjavola! Trebala si videti to!"

"Molim?"

"Trebala si videti to! Sve ovo je uzalud!"

"O cemu govoris?", glasno sam upitala.

"Oh draga... Stefan je ubijen zbog tebe.", rekao je ponosno.

"Zasto?", tiho sam izustila.

"Odgovor je uvek isti. Mada, zao mi je sto nisi to videla. Moj izvor kaze da je to bio prilicno dobar metak. U celo, naravno.", rekao je uz glasan smeh.

Glasno sam vrisnula dok su se moja usta tresla. Ustinula sam se ne bih li dokucila da je ovo sve samo san. Los san. Medjutim, nije san. Shvativsi to, suze su potekle.

"Zasto on a ne ja?", upitala sam molecivo. Molim ga za istinu. Istinu koju znam.

Koliko ljudi ce jos propatiti zbog mene?

"Zelim da patis."

"Zasto mislis da ne patim?"

"Zelim da patis onoliko koliko sam i ja. Zelim da osetis to. Zelim da gubis sve. Korak po korak. Osobu po osobu. Na kraju, izgubices sebe. Umreces sama, izmucena. Umreces u najvecim mukama. Pozeleces da se nikada nisi ni rodila. Pozeleces da mi nikada nisi stala na put. Pozeleces da nikada nisi udahnula vazduh ili krocila na zemaljsku kuglu. Pozeleces da nisi postojala. A sada, gubis i njega.", rekao je dok se smejao bolesno a zatim prekinuo poziv.

Moje telo se zaledilo na ove reci. Kada bi samo znao... svakim danom zelim da ne postojim.

Sta je mislio pod tim gubis i njega? Da li je mislio na Harrya? Izgleda da je svima ocito da cu voleti tog coveka bez obzira sta on uradio...

U daljink se cula sirena. Policijska. O moj Boze. Dolaze po njega. Po Stylesa. Moram ga obavestiti, jace je od mene. Uzimam telefon u ruke i nervozno trazim njegov broj.

"Harry! Slusaj me! Moras da pobegnes, moras da izadjes odatle!"

"Sta? Ne razum-"

"Samo izlazi! Policija dolazi!", rekla sam i poklopila.

Volim ga, ali nisam spremna na ova sranja.