Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

1.

Sophia p.o.v.  

Nova skola. Novo mesto i grad. Novi prijatelji. Nove odluke. Novi zivot.

Nova sansa, i novi pocetak.

Biti sam u novom gradu nije lako, ali nije ni kraj sveta. Osecam se usamljeno, ali to nije nista nakon agonije kroz koju sam prosla u Illionisu. Skoro pa isto. Jedina stvar koja me tesi ovde, jeste da pocinjem ponovo, sve.

Nisam uzbudjena zbog nove avanture. Rekla bih, vise primorana. Zivot ide dalje. Ja na njega ne mogu uticati. Niko ne moze, zar ne?

Nisam osoba koja se smeje, ili koja se druzi. Bar sada nisam. Uvek sam bila nasmejana. Spremna na nova upoznavanja, ali sada, sve to je nestalo. To je moja odluka. Njena smrt nije imala uticaja na to.

Obradovala sam se kada su mi rekli da necu imati cimerku. Kazem vam, nisam osoba za druzenje. Lakse je kada sam sama na svome. Tisina i mir su mi preko potrebni.

Cetvrta godina. Poslednja. Gimnazija ceka jos jednog strebera. Ili ipak ne? Vreme je da saznamo.

***

Strahovito koracam zelenom povrsinom okruzenom klupama i ucenicima na njima, iscekujuci pocetak nastave. Povrsinom koja vodi do viskokih, tamnih vrata javne ustanove. Pa to je to. Pocinjemo.

Pogledala sam papir koji sam dobila od direktora skole. Bio je to elegantan covek, od, recimo, pedesetak godina, po mojoj proceni. Savrseno opeglan i ugladjen. Sitan smesak bio je prisutan na njegovom licu dok smo razgovarali. Bio je veoma uctiv.

Prva strana papira bio je rasposred casova.
Osmeh je zaigrao mojim licem videvsi da je to engleski. Oduvek sam ga volela.

Druga strana je predstavljala broj ucionica i broj mog ormarica. Broj 28. Potrazicu ga.

Mislim da sam se upravo izgubila. Ovo mesto je dzinovsko. Kako se obicna deca poput mene snalaze ovde?

Koracavsi do cilja, osetila sam ruku na ramenu. Refleksno sam isputila lagan vrisak, odnosno, zvuk iznenadjena. Nikada nisam volela kada mi neko prilazi sa ledja.

Bio je to sladak decko pepeljasto plave kose, i nebesko plavih ociju. Izgledao je kao dete, ali bio je prelep

"Izvini sto sam te uplasio" osmehnuo se nespretno,pokazujuci bele zube "nisam nameravao"

"U redu je", uzvratila sam osmeh.

" Um, nova si ovde? Nisam te pre, a i izgledas mi izgubljeno, mogu li ti pomoci?"

Taman kada sam krenula da kazem da u stvari jesam nova, dodao je

"I, mogu li da znam tvoje ime?"

Nasmesila sam se.

"U pravu si. Nova sam, i ocajnicki mi treba pomoc. Ne mogu da nadjem ormaric, da li bi mi pomogao?"

Osecala sam se lepo. Novi prijatelj, koji zvuci normalno, a izgleda prelepo. Ne volim nova upoznavanja ali on je predobar. Napravicu iznimku.

"Oh da, moje ime je Sophia."

"Stefan. Ja sam Srefan. Pomoci cu ti." Zastao je, " Znas, pricalo se da dolazi nova ucenica u skolu. Na zavrsnu godinu. Pricaju da si posebna. Pricaju da postoji nesto posebno u vezi tebe."

Pogledala sam u njega, neverujuci sta cijem. Izgleda da proslost nekada ne ostaje tamo gde joj je mesto.

"Nisam sigurna o cemu pricas" rekla sam sa laznim osmehom.

"Nije ni bitno, ljudi ponekada izmisljaju. Hajde da te odvedemo do ormarica."

Hodali smo ka ucionici. Ispostavilo se da idemo u isti razred. Stala sam ispred vrata ucionice. Mozda nisam spremna za ovo onoliko koliko sam mislila. Pogledala sam u njega bojazljivo.

"Ne brini se. Dopasces im se. Preziveces. Nismo losi kao sto se cinimo", rekao je to sa vidljivim gadjenjem na licu dok je gledao u prilicno izazovno obucenu devojku, koja ni manje ni vise, sedi u krilu decka koji je blago receno, prozdire.

Nastava je pocela. Neprijatnost me je obuzela onog trenutka kada sam zakoracila u taj prostor. Poprimila sam poglede mnogih. Pa, to je bilo ocekivano.

Stefan me je nakon casova odveo u kantinu i upoznao sa njegovim fudbalskim timom. Zabavni momci. Smijala sam se njihovim salama. Ali, da budem iskrena, zelela sam otici u sobu, zaspati, i ne probuditi se dugo, dugo.

Nisam znala sta me ceka nakon svega ovoga.

__________________________

Zdravo svimaaa. Nadam se da vam se dopao nastavak, jer, it is best of me...
Hvala devojkama koje su mi se javile porukama. Zao mi je sto ne mogu da odgovorim, imam problema sa wattpadom.
Komentarisite. Preporucite me. I hvala vam sto citate. Vidimo se sutra.

Love,
           S🖤.