Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

8.

*Pre nego sto pocnem sa nastavkom, zamolila bih vas koji citate, da ostavite komentar i misljenje. Ne zelim da pisem pricu za dve osobe. To nema smisla. Zelim da se zahvalim devojci koja prati svaki nastavak. NinaChristprincess hvala ti od srca❤🙂.*

Sophia p.o.v.

Budim se nenaspavana. Vecinu noci sam razmisljala kako je Harry bio nezamislivo dobar prema meni. Nesto mnogo cudno se desava. Ali opet, sa druge strane, postoji verovatnoca da je decko jednostavno samo uctiv prema meni.

Mnogo bi bolje bilo da nema onako ruzan recnik. Trebala bih prestati cepidlaciti. To sto ja ne volim psovke ne znaci da je slucaj sa drugima.

Nisam spremna za casove. Barem imam dovoljno vremena da se transformisem u lik devojke nakon par sati sna. Nadam se da se to transformisanje nece oduziti i oduzeti mi pet bitnih minuta za odlazak do kafeterije.

Coffee is my savior.

Trebala bih pozvati i Stefana. Nisam ga videla od juce. Ne bi bilo lepo od mene da zapostavim prvog prijatelja koji mi je kulturno prisao. Ili bolje receno, prisao uopste. O tome cu razmisljati posle.

*

Zavrsila sam spremanje. Izgledam, pa recimo, pristojno, s obzirom da sam prva smena. Na brzinu sam uletela u kafeteriju i uzela kafu za poneti.

Imam jos 13 minuta do pocetka casa. Sela sam na svoje mesto. Stefan jos nije dosao. Pa dobro, ko uopste dolazi 13 minuta pre pocetka casa? Grupica decaka usla je u ucionicu. Izgleda da nisam samo ja ranoranilac.

Nisam gledala vise u njihovom smeru. Nisu me interesovali. Jedini razlog zbog kojeg sam pogledala u njih u prvi mah jeste to sto sam cekala Stefana.

Cula sam njihove glasove kako se priblizavaju. "Nova devojko.", neko me je pozvao. Nisam planirali da se odazovem ali posto sam ja bila jedina osoba u ucionici pored njih, i jos jedina devojka, nisam imala izgovor da se izvucem.

Podigla sam pogled ka njima, ne znajuci sta da kazem. Bila je to grupa stastavljena od 5 momaka. Necu lagati, izgledali su privlacno, narocito decko koji mi se obratio. Crna kosa i oci boje mora. Jedina stvar koja mi se nije svidela bila je da su sportisti. Ovo ne izgleda dobro.

"Kako se zoves?", upitao me je decko plavih ociju. Mogla bih gledati u njega citavu vecnost. Izgledao mi je nekako poznato, iako sam prilicno sigurna da ga nikada pre nisam videla.

"Sophia."

"Lepo ime devojko.", rekao je sasvim normalno, "ja sam Jared, drago mi je."

Decko zvuci krajnje normalno.

"I meni je drago, Jared."

"Da li si slobodna veceras? Moja ekipa i ja organizujemo zurku i ja bih veoma voleo da dodjes."

Nakon par sekundi razmisljanja i oklevanja shvatila sam da bih se trebala uklopiti u obrazac normalnog tinejdzerskog zivota.

"Slobodna sam," rekla sam sa smeskom, "upisi mi adresu.", ukljucila sam beleske i pruzila mu svoj telefon.

"Vidimo se nova devojko."

"Moje ime je Sophia!", rekla sam mu smeseci se dok je odlazio u poslednje redove.

Pogleda sam beleske. Pisalo je, Sophia, vidmo se veceras ispred studenskog doma. Pokupicu te u 21h. Obecavam ti nezaboravan provod. Ovo je bilo slatko, ostavio mi je svoj instagram i broj telefona.

Ubrzo je dosao i Stefan. Bio je sa Derekom. Ne izgleda mi dobro. Smrknut je i ljut.

"Sta se tebi desilo?", upitala sam ga.

"Odjebi Sophia.", kratko je rekao, vidno iznerviran.

"Pricaj sa mnom. Da li imas neki problem?"

Skinuo je suncanice sa lica. Mojim licem je preovladao izraz iznenadjenja. Velika plava mrlja nalazila se tik ispod njegovog oka.

"Tvoj jebeni decko je moj problem.", rekao je.

"Kakv decko,o cemu ti pricas?"

"Harry."

"Nije mi decko.", tiho sam promrmljala, vise za sebe.

"Ne bih bas tako rekao. Zapretio mi je da se maknem od tebe. Koji kurac nije u redu sa njim?"

"Pricacu sa njim..."

"Sta god.", rekao je vracajuci suncanice nazad na lice.

Harry p.o.v.

Nemam prva dva casa danas. Odlicno. Imam vreme da ispusim cigaretu na miru. Moja losa navika prelazi u goru. Jedna cigareta mi nije dovoljna. Prelazi u jos jednu, i jos jednu, i jos...

Vidim sitnu poznatu figuru kako brzo koraca ka meni. Ovo lepo lice bih prepoznao i u mrklom mraku.

"Sta se desilo Reed?", zabavljeno sam je upitao. Ali osmeh sa mog lica je iscezao onoga trena kada sam cuo njen odgovor.

"Ti Harry. Ti si se desio."

Primetio sam da me je nazvala imenom. Mora da sam napravio neku veliku glupost, samo ne znam koju, ali cini mi se da cu saznati.

"Pojasni molim te."

"Ne mozes da ides okolo i bijes ljude kako ti se prohte. Ne mozes Harry. Nemas to pravo."

"Ne secam se da sam ikoga prebio."

"Oh, sada igramo tu igru znaci?", rekla je to vise kao cinjenicu nego kao pitanje. Koji joj je kurac danas? Nisam znao sta da kazem.

Nastavila je da galami. "Sada Stefan nije vredan toga da se setis kako si ga prebio ha?", o cemu govori ona?

"Molim?"

"Harry, ne glumi. Ne znam zasto si mu rekao ono, nemas povoda za tim."

"Rekao sta?", osecam se kao da se nalazim u emisiji sa skrivenom kamerom i da svi cekaju da se nekako izblamiram.

"Rekao si mu da me se kloni, a onda si ga prebio. I ne pokusavaj da slazes. Videla sam mu lice, sve mi je ispricao. Ubicu tog debila. Ali ona ne sme da zna da to planiram.

"Ne laskaj sebi. Nisam to rekao. Zasto bih?"

"Zasto si ga prebio onda??"

"Nisam. Nemam povoda za to.", jednostavno sam odgovorio i okrenuo se. Pronaci cu ga. A kada to uradim, zapamtice me.

_________________________

Osmi deo je tu. Kako ste mi?

Love,
           S.