Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

32.

Sophia p.o.v.

Sedim sama u sobi slusajuci Beatls-e. Lepa secanja su vezana za njih. Ima i onih suprotnih ali zasto razmisljati o necemu negativnom kada treba biti pozitivan?

To me je pre 3 godine pitala psihoterapeutkinja. Nisan znala sta da odgovorim. Znala sam, ali sam takodje znala i da joj se moj odgovor nece svideti.

Te godine postala sam anksiozna i depresivna. Osecala sam se kao da je ceo zivot bio isisan iz mene. Da bar jeste...

Proslo je skoro sat vremena od kada je Harry otisao. Vezala sam se za njega i sada mi je dosadno. Zapostavila sam jedine prijatelje koje sam imala. To ce se promeniti sada.

Uzimam telefon i saljem 3 iste poruke.

'Ispred skole, za 2h?'

Betty i Stefan su odgovorili potvrdno.

'Hej S. Mogu li pozvati Dereka i Jareda?', napisao je Stefan. Potvrdno sam odgovorila i ja.

'Sve u redu?', pitala je Stella.

'Jeste. Samo mi nedostajete.', odgovorila sam. Ubrzo mi je zazvonio telefon.

"Devojko. I ti meni nedostajes. Gde si nestala?", upitala je.

"Ma... Malo sam odsutna. Vidimo se za 2h?"

"Mozes se kladiti."

Stella mi je nekako draza od Betty u poslednje vreme. Svoja je u potpunosti. Ne glumi nista.

Najvise mi se svidelo kod nje je to sto je pazljiva. Pazi na sve nas. Zao mi je sto sam nju zapostavila. Nije to zasluzila. Otkako sam se preselila ovde, ona mi je bila sestra. Na neki nacin je zamenjivala Ashely.

Zaboga! Ashley! Zaboravila sam je nazvati onaj dan kada me je nepoznat broj nazvao.

"Ash?", upitala sam kada se zaculo Molim nakon cetiri zvona.

"Soph...", rekla je umorno.

"Kako si?", upitala sam.

"Pa... umorno?", odgovorila je.

"Od cega?"

"Ma znas. Fakultet, obaveze..."

"Kakve obaveze ti imas?"

"Pa tata je-", zaustavila se u sekundi.

"Tata je sta?"

"Nisam ti treb-", bilo je sve sto je rekla a zatim se veza prekinula. Pogledala sam u ekran telefona te videla neobican prizor.

Podloga je bila crna a na njoj znak "▶️" koji mi govori da pustim video.

Pustila sam ga.

'Zdravo Sophia. Ili bolje da kazem, Reed.", rekao je tehnicki obradjen glas i osoba sa maskom preko lica, "nismo se dugo culi, a ni videli. Ustvari, kada malo bolje razmislim, ti mene nisi videla. Ja tebe vidjam svako vece. Svako.", zacuo se bolestan i gromoglasan smeh. Nastavio je.

"Sada verovatno mislis o tome koja je poenta ove poruke. Ovog snimka. Pa, poenta je da zelim da razjasnimo neke stvari. I ti i ja znamo sta si ucinila Becci. I ne, ne pokusavaj reci da to nije tvoja krivica. Svi znamo da jeste. To prvo. Drugo, ovo sam nameravao da uradim i pre dve godine. Dobro, nesto mnogo gore. Seti se ako mozes. Mislim, ipak si bila pijana. Ma samo cu reci, oziljak ispod grudi. Ali gle cuda, spasao te Edward.", sta, kako zna za Edwarda?

"Pitas se verovatno kako znam za njega. Pa, ja sve znam. E sada. Trazio sam te dve godine i zatim slucajnom slucajnoscu saznao da si u Chicagu. Pa, pametno. Ali nedovoljno jer sam pametniji od tebe. Sada sam ovde. Ha. Ali znas ko je jos ovde? Edward. Da. Surprise. Mada, moracu da ga eliminem pre nego opet krene da izigrava heroja. Opet. Edward je u tvojoj skoli. Dajem ti izazov. Saznaj ko je on i pronadji ga pre nego ga ja pronadjem."

Zavladala je tisina. Kada sam pomislila da je kraj cula sam njegove reci.

'Oh da. Tata ti umire.", gladan smeh se prolomio sobom a suze su potekle bez dozvole.