Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

28.

|Posveceno mojim greskama, detetu u meni koje je nestalo, ljudima koje sam izgubila, ljudima koje volim i bojim se da cu izgubiti. Na kraju, posveceno tebi. Tebi sto i dalje postojis u meni i dajes mi nadu. Nadu za sve. Nikada te necu zaboraviti. Kunem ti se./

Harry p.o.v.

Kada sam usao u njenu sobu nadao sam se da cu je zateci nasmejanu, smirenu i naspavanu.

Umesto toga, video sam devojku koja se raspada na milion delica. Devojku koja se bori sa necim velikim. Sa samom sobom ali i sa svetom.

Srce je na trenutak prestalo da radi kada sam je video uplakanu. Zabolelo me je to.
Volim da je ljutim i nerviram, ali ne volim da place. Zaprave. Ne volim je gledati slomljenu.

U pocetku sam mislio da se neko zajebava sa njom pa me na neki nacin boleo kurac. Kasnije je postalo ozbiljnije, ali imam osecaj da se sada pojavika kap koja je prelila casu.

"Pocni, molim te.", rekao sam. Pogledala je u mene suznim ocima.

"Hocu. Obecavam. Samo, trebam trenutak za sebe."

"Koliko ce taj trenutak trajati?"

"Dvadesetak minuta. Idem da se istusiram na brzinu. Da li je to u redu?"

"Na brzinu? 20 minuta je mnogo ali u redu. Cekacu te.", rekao sam zvernjajuci po sobi.

Video sam da je krenula da uzima ves i trazi nesto po fiokama pa sam okrenuo glavu ka fotografijama na policama.

Sophia p.o.v.

Sedim na podu kupatila. Mokra. Decembarska noc je i smrzavam se. Ispred mene se nalaze flasa votke, dzoint i upaljac. Ovo je tako pogresno.

Zazalicu ali kukavica sam. Ne umem da resavam probleme trezna.

Jos par trenutaka razmisljam da li da uradim ovo. Podizem mokru kosu u beli peskir, te jos jedan takav motam oko svog tela i vracam se u prvobitan polozaj.

Uzimam jos par gutljaja votke. Ona ce me ohrabriti. Ovo ne radin da bih mu rekla istinu. Ovo je zbog neceg veceg a on nije toga svestan.

Pola flase je otislo kao da pored mene sede jos dve osobe i delimo ovu bocu. Vracam se  starim porocima, izgleda.

Jednom rukom uzimam dzoint a drugom upaljac. Nema nazad, rekla bih. Definitivno nema... Danas je dan za istinu.

Zapalila sam. Dobro poznat miris ispunio je moje nosnice. Osecaj je isti kao nekada. Mozda cak i bolji. Vratio me je u period kada sam bila najnesrecnija ali mi je tada pomagao.

Drzao me je u zivotu. Davao mi utociste. To je bilo sve sto mi je bilo potrebno. To i osoba koja ce me voleti i sprecavati me da budem unistena. Ako nista, imala sam njega.

Kako se rizla ispunjena travom priblizava kraju, priblizava se i boca. Jedan problem ce biti resen sada. Nije pohvalno sto sam pijana i naduvana ali bar imam petlju da ga resim na ovaj ili onaj nacin.

Zavrsila sam ih. Oboje.

Ustala sam, jedva, ali jesam. Stala sam pred ogledalo i videla poznat izraz lica. Sve je isto kao nekada. Razlika je sto sam tada, kako bih Styles rekao, bila sjebana, a sada samo uplasena. Samo.

Okus votke se nalazi u mojim ustima. Podseca me na jednu noc. Na divne zelene oci i jednog jos divnijeg decka. Valjda sam samo sentimentalna. Mozda i preterujem. Crvene oci me odaju. Ne samo da sam koristila nesto sto ne treba, vec i da sam sjebana do beskonacnosti.

Pa to je to. Sada nema nazad.

Izlazim iz kupatila a zabrinute oci gledaju u mene. Prisao mi je gledajuci me cudno sada.