Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

18.

Sophia p.o.v.

Budim se u nepoznatoj sobi. Mracno je i prohladno. Jeza me hvata od hladnoce. Znam da sam u njegovoj kuci ali ne i u njegovoj sobi.

Rukom trazim telefon oko sebe. Nema ga. Na nocnom stocicu videla sam lampu. Ukljucivsi je, jaka svetlost udarila je u moje lice. Okrenula sam se par puta i pogledom pronasla telefon na stolici udaljenoj par koraka od mene.

Videla sam da je nesto na njoj slozeno. To su... moje pantalone? Nemoguce. Podigla sam jorgan i videla da je ipak moguce. On ih je skinuo sa mene da bih lepse spavala, verovatno. Na njima se nalazio telefon.

Uzela sam ga sa stolice i pogledala koliko je sati. 2:14. Odlicno. Jos nije jutro. Imam jos fore da spavam.

Vratila sam se u krevet i pokusala zaspati. Prevrtala sam se desetak minuta i shvatila da mi je previse hladno da bih zaspala.

Razmisljala sam  jos koji minut i odlucila da pitam Harry'a za donji deo pidzame. Zao mi je da ga budim ali ja necu uspeti zaspati ukoliko ne dobijem tu pidzamu.

Laganim koracima sam usla u njegovu sobu koja je za razliku od sobe u kojoj sam spavala, veoma svetla. Lagano sam ga prodrmala i otvorio je oci.

"Harry...", tiho sam rekla da ga ne prepadnem.

"Reed? Da li je sve u redu?", pitao je.

"Hladno mi je. Mogu li dobiti donji deo tvoje pidzame? Molim te..."

Pogledao je u mene pogledom koji govori 'stvarno, zbog toga me budis?'.

Ustao je sa kreveta i otvorio prvu fioku koja se nalazila u sklopu ormara. Izvadio je tkaninu tamno plave boje uz reci Izvoli.

"Hvala, izvini sto sam te probudila.."

"Nema veze Reed. Spavaj sada.", rekao je zagrlivsi me.

Izasla sam iz sobe.

Minute su prolazile. Prevrtala sam po krevetu. Igrala igrice na telefonu. Slusala muziku. Uradila sam sve sto mi je palo na pamet. Ne mogu zaspati.

Probudicu Harry'a.

Ulazim u sobu. Ponovo. 3 sata i 26 minuta je. Ubice me verovatno. Laganim koracima prilazim krevetu i dozivam ga tiho, 'Styles'.

'Pusti me da spavam Reed.', rekao je zatvorenih ociju. Zaboga.

"Styles, ustani molim te."

"Nesto nije u redu?", pitao je zbunjeno.

"Ne, samo ne mogu da spavam. Mozes li ustati i biti sa mnom? Mozemo da pricamo na primer?"

"Reed,", rekao je proveravajuci svoj telefon, "vrati se u krevet. Pola 4 je.", rekao je nezainteresovano.

"Ma hajde. Samo sat vremena?"

"Ne. Umoran sam. Pusti me na miru.", rekao je sada veoma drsko.

"Okej?"

"Premoren sam. Vrati se u jebeni krevet."

Ovo me je izneviralo. Ustala sam sa njgovog kreveta, uputila se ka vratima i rekla "Verujem da te je Anne izmorila.", te zalupila vratima.

Harry p.o.v.

Ovo je bilo cudno. Probudila me je. Drugi put. Na to sve, naljutila se. Sada, koliko god zeleo da spavam, ne mogu, jer znam da je ona ljuta na mene. Moram da ispravim to.

Ustao sam iz kreveta te se uputio ka sobi u kojoj ona spava. To jeste, ne spava. Usao sam bez kucanja i zatekao nju kako stoji pred ogledalom i gleda u svoj stomak sa kog je prethodno podigla majicu. O cemu je ovde rec?

"Reed?"

Cuvsi moje reci refleksno je spustila majicu i okrenula se ka meni.

"Da?"

"Dosao sam da se izvinim. Stvarno nisam raspolozen za razgovor. Pospan sam i umoran. I sama znas da ujutru idemo u skolu. Mozemo razgovarati ujutru ako zelis?"

"U redu...", rekla je i vise nego smoreno i nekako tuzno.

"Sta nije u redu Reed?", morao sam da pitam.

"Sve je u redu."

"Ne lazi mene."

"Ne lazem te."

Prisao sam joj. Isuvise blizu. Osetio sam da ubrzano dise.

"Reci mi Reed. Sta nije u redu?"

"Nista. Samo... ne volim toliko da spavam sama na nepoznatom mestu. Plasim se...", rekla je iskreno te spustila pogled.

"Samo to je u pitanju?", pitao sam na sta je ona klimnula glavom.

"Dodji.", rekao sam uhvativsi je za ruku.

"Gde cemo?"

"U moju sobu.", rekao sam kada smo usli u istu.

"Ne razumem."

"Rekao sam da te niko nece povrediti dok sam ja tu. Pod time sam mislio i da se nicega neces plasiti dok imas mene."

"Kakve veze soba ima sa mojim glupim strahom."

"Spavaces sa mnom veceras."

"Mislim da to nije u redu bas. Vraticu se u sob-"

"Ne ne Reed, u redu je. Dodji.", prekinuo sam je.

Gledala je u mene par trenutaka a zatim bojazno prisla i dalje cvrsto drzeci moju ruku.

Legli smo. Tisinom su se prozimali samo otkucaji nasih srca i nase disanje. Nista drugo.

Lezi pored mene okrenuta ledjima. Osetim njen miris. Divno mirise.

Zelim je, a nemam. Trebam je, a ne smem.

__________________________

Pisite mi utiske i ostavite vote😚.