Nije sve u rukama, u snazi, u pesnicama. Stariji su rekli:,,Ko nema u glavi, ima u nogama." Pa da, to je istina. Ili ono:,,Um caruje, snaga klade valja." To je tako i u stvarnom životu.
Još jedan dosadan dan u školi. Nastavnici predaju, učenici po običaju ne slušaju. Jedva čekaju veliki odmor i polazak kući. Ušli smo u školu pošto se završio veliki odmor. Sada imamo fizičko. Presvukosmo se i uđosmo u salu. Opet slobodna aktivnost. Dečaci igraju fudbal, devojčice po običaju odbojku. Iz mog razreda devojčice igraju zasebno, a dečaci ne. Sve to lepo ide dok lopta ne skrene i neko je zapuca na suprotnu stranu. Ona leti po sali, jer kako do koga dođe, on je još jače udari. Andrea trči za njom k'o ćure za hranom, a mi ostale smo čekale. Milica se na svakoga izdere kao nenormalna i onda se pita zašto je ne slušaju. Urlale su sve u glas, tukle, a ja sam samo to gledala sa druge strane. Kad mi je već došlo preko glave, ubacila sam se u to. Nisam mogla da ih slušam. Uzela sam konce u svoje ruke. Lopta je trenutno došla do jednog inače povučenog dečaka, Miloša. Nisam odmah krenula u napad kao sve ostale. Ne. Stala sam sa strane. Milica i Andrea su pojurila na njega kao besni psi pokušavajući da mu uzmu loptu. Istupila sam i počela da mažem rukama ne bi li me primetio. Da, video me je. Nisam se proderala, samo malo glasnije rekla:,,Miloše, molim te, daj mi loptu." On me posluša i baci odbojkašku loptu. Došla je u moje ruke. Njih dve su me zbunjeno gledale, a ja sam im uzvraćala.
,,Zar nije bilo lakše zamoliti umesto se derati ili udarati?" Obrve su mi bile visoko na čelu. Ništa nisu odgovorile. Verovatno jer sam u pravu. Nastavile smo da igramo kao da se ništa nije desilo.
Zar nije lakše i ujedno lepše nekome reći ,,molim te, izvini, hvala" umesto biti nasilan ili bezobrazan? Praviti se pametan? Terati inat iako znaš da ničemu ne vodi? Eto, ja mislim tako. Pređite preko tog svog ponosa, neće propasti sveta. Lepo je sa svima se slagati, jer, lepa reč zaista i gvozdena vrata otvara. Iznenadili biste se kada bi pokušali.
ВИ ЧИТАЄТЕ
Tragovi detinjstva ✔
Короткі історіїSamo skup meni veoma dragih pismenih zadataka za koje ne bih volela da padnu u zaborav. Previše tragova moje duše je ostavljeno u njima. Prikupljam ih po određenom redosledu kako bih upotpunila sliku sebe. Kako bih prikazala ono dete koje sam bila i...
