Tragovi detinjstva ✔

Posao koji obožavam

Voleti nešto raditi, uživati u tome, pa čak i u najmanju ruku može biti korisno.

Od kada sam se preselila iz grada, moj život se znatno promenio. Promenila sam društvo, kuću, sve. Mislila sam da mi je ceo svet tamo ostao, a ja sam otišla. Sve se srušilo u trenutku. Smatrala sam da je to nešto najgore što se moglo ikada desiti. Otišla sam, stvarno jesam. Na prvi pogled, život tamo je bio nezamisliv. Ne poznajem nikoga, ne znam gde se nalazim, ništa. Samo su me okružile prazne oranice i novi ljudi sa kojima možda nisam želela deliti prostor.
Polako, vremenom, privikavala sam se na prirodu novo okruženje. Jedna velika promena se desila - dobila sam psa. Prvog psa u svom životu. Jako značajan događaj za mene. Sećam se, bilo je teško.
Moja mama, jako dosetljiva žena, hoće svašta da probam i odluči da uzmemo kokoške. Tata i ja smo se protivili. To bi bile samo nove obaveze. Nismo naučili ni kako da živimo sami sa sobom, a kamoli da ćemo znati kako o nekome da vodimo računa. No, opšte je poznato da ona nikoga ne sluša. Gotovo nikada. Jedno veče je došla kući sa kutijom punom malih, žutih, okruglih pilića. Plašila sam se da će me ujesti i nisam im želela proći. Uprkos strahu koji sam kasnije potiskula, zavolela sam ih. Kako i ne bi? Svako veče su plakali kao male bebe. Tačnije, pijukali. A i nije da baš mogu ostati bezdušna kada nekoga hranim svako jutro i dok me gleda svojim malim, usađenim očima.
Prošlo je godinu dana. Ta ,,farma" se proširila. Za sve je kriv moj stric. Poklinivši mi zeku, sa jednog, došli smo do njih četrdeset osam, a to nije baš mala brojka. Ja, balavica kakva sam bila, odlučila sam se na jedan zanimljiv korak koji i dalje nastojim da ispunim kada budem u mogućnosti. Želim da se bavim nečim što uključuje i životinje. Mnogi su mi predlagali da idem za veterinara. Opredelila sam se za to iako tada ništa jije bilo sigirno. Pomagati psima, mačkama, pticama i ostalim krznenim stvorovima jako primamljivo zvuči. Pokolebale su me reči moga dede koji je tvrdio da bih bila bolji lekar nego veterinar.
,,To je prljav posao", sećam se njegovih reči.
To je samo njegovo mišljenje koje kasnije zaista nisam uvažavala. Da dozvolim nečijoj tuđoj želji da upravlja mojim životom? Samo pod nagovorom kako je to ,,gospodski", a ovo drugo ,,prljavi" posao? Neka hvala.

Nije važno šta će ko reći već da li ćeš mu dozvoliti da utiče na tvoj san ili ćeš dostojno stajati uz njega i braniti ga.