Revenge ✔️

Prošlost

*Hvala svima na preprepredivnim komentarima..Imam osećaj kao da ste se probudili iz zimskog sna sada kada se Harry pojavio I za jedan dan ispunjavate uslove, nadam se da ćete nastaviti biti toliko aktivni jer I ja želim da brzo objavljujem nastavke..I da, učlanite se u grupu za ovu priču I pogledajte trailer, imate linkove na mom profilu, u grupi cu vas obavestavati vezano za pricu I postavljacu vam neka pitanja hmm..Dajem vam savet da ovaj nastavak čitate sporo, ne brzo već sporo, dosta sam smorila hahah, uživajtee .xx*

Vid mi je postao mutan, stisak oko noža je oslabio, kolena su mi se počela klecati, imam isprekidano, neuravnoteženo disanje.Ne mogu da verujem da je ispred mene, da li je ovo još jedan san? Pa rekli su mi da je mrtav..Plašim se prekinuti kontakt očima, šta ako nestane, šta ako je ovo moja mašta?
“Devojčice..” čim je progovorio tu jednu reč, sa njegovim hrapavim, dubokim glasom, srce mi se zagrejalo I roj leptira mi je napao stomak..Ispustila sam nož I potrčala sam ka njemu, par metara smo udaljeni jedno od drugog ali imam osećaj kao da smo udaljeni kilometrima, raširio je svoje ruke I osetila sam kako se njegove ruke obmotavaju oko mog struka a moje oko njegog stomaka tako da mu sada zarivam nokte u leđa.Miluje me po leđima I stavlja svoju glavu u moj vrat I duboko uzdiše, njegova mokra kovrdžava kosa me miluje po čelu,sada sam mokra zbog njegovog vlažnog tela, ali me ne zanima.Srce mi duplo brže poskakuje nego pre par minuta, suze mi se slivaju niz lice I jecam.Slomljena sam, ne mogu više, nemam snage, želim mir, napokon biti sretna, ali ne mogu, koliko god pokušavala izaći iz mraka u kojem se nalazim, opet me tama guta I svaki put se nalazim I gubim sve dublje I dublje o njoj..Pomeram svoje ruke I sada mi se nalaze u njegovoj kosi dok mu duboko uzdišem u vrat I dok mi njegov miris ulazi u pluća, i dalje miriše na mint..Milion malenih varnica mi je prošlo kroz telo samo zbog njegovog dodira zbog kojeg gorim u sebi, njegov uticaj na mene se I dalje nije promenio, I dalje isti, čak mislim da je I snažniji nego pre..
“Isuse…koliko si mi nedostajala” mrmlja mi u vrat pa se malo pomera I hvata mi glavu pomerajući je unazad tako da se sada gledamo u oči.Oči su mi zatvorene dok mu rukama prolazim kroz kosu, sa svojim prstima mi miluje obraze I briše mi suze..Ne znam odakle su se ove suze stvorile, zašto sam zaplakala?
Zato što me je sve ovo uništilo? Zato što sam se pokušavala pomiriti sa činjenicom da je Harry mrtav? Ili su ovo suze radosnice zato što je tu? Stvarno ne znam, ne znam šta da mislim, radim..Izgubljena sam u svojim mislima,izgubljena sam u svojoj tami..
“Pogledaj me..” tiho govori sa svojim dubokim glasom zbog čega mi se svaka dlaka podiže I jeza mi prolazi kroz telo koju osećam čak do nožnih prstiju, protresujem glavom..
“Molim te..” tiho mrmlja, osećam tugu u njegovom glasu, polako otvaram oči susrećući se sa njegovim zelenim..Bože, koliko mi je nedostajao taj pogled, tek sada shvatam, kao I uvek, zbog njegovih očiju ostajem bez zraka, magične su..Sve nijanse zelene boje se nalaze u tim očima, od najtamnije do najsvetlije zelene, u šoku sam..Ne mogu ništa reći, čak I ako pokušam, jednostavno ne mogu..Naslanja svoje čelo o moje I vidim kako mu telo drhti, samo se gledamo, sa njegovim velikim ali veoma nežnim rukama mi prolazi preko kose, očiju, obraza, usana polako ih trljajući sa svojim palcem, izgleda da ni on kao I ja ne može poverovati da sam tu, da sam stvarna, ne mogu ni ja da poverujem da je on tu..Dok me dodiruje, kroz telo mi prolazi elekricitet koji nisam osetila ni jedan put od kada sam ga ostavila..ostavila…ostavila..ostavila.
Naglo se pomeram od njega,I osećam kako me hladan vazduh udara, lišena sam njegove toplote,njegovog dodira.. Idem unazad, on me gleda sa zbunjenim izrazom lica, zgazila sam na nešto, pretpostavljam da je nož u pitanju, saginjem se I dalje ne prekidajući naš kontakt očima I grabim nož sa svojom drhtavom desnom rukom.Između obrva mu se stvara duboka crta, mršti se, ne razumem ni ja šta trenutno radim ali ipak ne prestajem..Polako ustajem I naslonjena sam na zid preko puta njega, kroz telo mi I dalje prolazi neki elektricitet, u stomaku mi se svaki organ preokreće I krv mi ubrzano pulsira, sa levom rukom brzo brišem preostale suze I gledam ga kao I on mene, sada se on pomera, duboko je izdahnuo, ukočila sam se, ali se on pomerio unazad I naslonio se na zid koji je iza njega, ne prekidamo naš kontakt očima, zeleno-plavi kontakt očima.Tačno smo jedno preko puta drugog, samo se čuju naši ubrzani uzdisaji, pokušavam se pribrati, ali mi ne ide, sve ovo je previše..previše..Ne mogu da razmišljam kako treba, jako stežem nož u ruci ali mi je stisak slab, izgubila sam svu snagu, koliko god pokušavala naterati svoje mišiće da ojačaju I telo da počne da me sluša, ne mogu..jednostavno, ne mogu.Duboko udahćem I izdahćem kako bih umirila svoje napeto telo.
“Zašto ja?” nekako sam smogla snage kako bih mu postavila ovo pitanje..pitanje koje mi se mesecima mota po glavi, ali na koje nikada ne bih mogla dobiti odgovor jer on nije bio tu da mi odgovori, sada jeste..sada može.Samo me gleda, oči su mu prozirne, trenutno u njima ne vidim emocije, prazne su..Oči su me zabolele zbog našeg  streljanja pogledom ali ne želim da prekinem naš kontakt..našu zelenu-plavu vezu.
“Zašto ja?” sa još drhtavijim glasom mu postavljam pitanje, vidim da je udubljen u svoje misli, vilica mu se steže I svaki mišić napinje, trenutno se odvija rat unutar njega, bori se sam protiv sebe..
“Ostavila si me” tiho govori I bol u očima mu se opet pojavila, srce me steže dok ga ovako gledam, u ovakvom stanju..Napokon prekidam naš kontakt očima I prelazim pogledom preko njegovog tela, ispod leptira ima još dve nove tetovaže..Kako ih pre nisam primetila? Vid mi je I dalje mutan ali kao da su dva lista u pitanju, vidi se da je dosta vremena provodio u teretani, isklesana prsa, trbušnjaci, protresujem glavom I opet podižem pogled zaključujući ga sa njegovim..
“Morala sam” ne znam zašto, ali šapućem, trenutno se osećam kao da sam ja krivac, kao da sam ja učinila nešto neoprostivo a u stvari je on..
“Nisi..” protresuje glavom zbog čega se mrštim
“Nisam? Jesi li pri sebi?” podižem obrve I osećam kako mi roj leptira nestaje iz stomaka, jednostavno su samo nestila I njih je zamenila moja ljutnja.
“Mogao sam ti objasniti” još čvršće stežem nož I prsti mi se grče od stiska ali zanemarujem bol preusmeravajući je ka mojoj ljutnji
“Šta? Objasniti mi kako si se svo vreme igrao sa mnom? Objasniti mi kako si me planirao predati, tek tako?”  glas mi drhti,ne mogu izdržati, gušim se, ovo je previše, “zašto Harry, zašto?” toliko sam tiho to rekla mislim da me ni Harry nije čuo, ali po izrazu od njegovog lica pretpostavljam da jeste..Uzdišem I bacam nož na pod, kao da ga planiram ubiti, ako nekoga trebam ubiti to će biti Louis, sopstvenim rukama ću ga zadaviti, gad jedan..Harry nervozno sa rukom prolazi kroz svoju mokru kosu I jako udara šakom o zid zbog čega mi je jecaj izašao iz usta, jako se udario, drvo se pod njegovim udarcem udubilo.
“Sve si pogrešno protumačila..” mrmlja I pravi prvi korak ka meni zbog čega se odmah pomeram u stranu, ali ne staje, I dalje mi prilazi zbog čega mi disanje opet ubrzava kao I otkucaji srca a naelektrisanje koje mi struji telom se pojačava toliko da me počinje boleti.
“Ne prilazi!” povisila sam ton, ali nista, one ne reaguje, sada je samo korak dalje od mene I opkoljuje me svojim zelenim pogledom “ne prilazi mi..” mrmljam, I opet je šapat, izgubila sam snagu čak I da pričam, koliko sam trenutno slaba ispred njega, mrzim to, mrzim!Počelo mi se vrtiti u glavu I znam da su mi noge otkazale, u sledećem trenutku sam u njegovom naručju I čujem ga kako proklinje sebi u bradu.Nekuda me vodi, crnilo mi se pojavljuje pred očima ali nekako uspevam ostati budna, ispod sebe osećam nešto mekano I opkoljuje me Harry’ev miris koji mi ulazi u sve disajne organe.
“Čekaj me ovde” govori I njegovi teški koraci postaju sve tiši I tiši dok ih nisam u mogućnosti više čuti pa su odjednom sve glasniji I glasniji dok ne osećam kako se krevet sa moje leve strane udubio.Sa jednom svojom rukom mi podiže glavu I daje mi jednu tabletu da popijem što I radim, ne znajući čemu ta tableta služi I daje mi vodu koju prihvatam I pijem u jednom gutljaju.Spustio mi je glavu na jastuk I osećam kako mi kapci postaju teži I teži dok me on miluje po licu..Mrak me je opkolio I tama me je još jednom progutala, pitanje je, hoću li ikada izaći iz nje?

A/N

Gotov je I 47.deo
Nadam se da vam se svideo
Šta mislite o svemu ovome?
Od sada pa na dalje će biti samo Jarry moments, jejj
Sada dok sam pisala ovaj nastavak utvrdila sam kakav će kraj biti, ne brinite se biće još puno nastavka, ali imam predstavu kakav će kraj biti haha, ništa ne otkrivam
Uslovi su preko 200reads 60vote & 50 comments *ovoliko je prošli nastavak imao za 1dan pa msm da će I ovaj imati*
P.S. sorry ako ima grešaka
Follow me
Ly all .xx