Revenge ✔️

Prepreka

Poslednjih par trenutaka je proletelo poput ubrzanog filma. Sećam se da me je Niall uhvatio za ruku nakon što sam mu rekla da me vodi ka Harry'u i da smo brzinom svetlosti izašli iz hotela za koji se iskreno nadam da više nikada u životu neću videti. Sada se nalazim u Niall'ovom audiu, sedim na suvozačevo mesto dok Niall sedi za vozačevo i osećam kako kola glatko idu po grubom asfaltu i opuštam se na sedištu.

"Sedi kako god ti je volja, sve dok ti je udobno jer nas čeka dug put" Niall me obaveštava što dočekujem sa klimanjem glave i još više se opuštam na sedištu.

Posle nekoliko minuta je nastupila tišina koju sam prekinula sa pitanjem
"Kako je on,Niall?" nemorajući da ga imenujem jer znam da zna na koga mislim.

"Može se reći da je izgledao kao da sedi na iglama svaki put kada sam ga pogledao i da se ta bol ispisana na njegovom licu sve više i više pojačavala" Niall tiho priznaje i moram reći da nisam očekivala takav odgovor i da me je zaboleo.

"Zašto?" tiho uzvraćam
"Zašto??" Niall sa osmehom na licu i tonom koji dodaje sarkazam ponavlja moje pitanje

"Da,Niall.Zašto?" na šta on protresuje glavu dok mu je pogled zalepljen za put i odgovara

"Zar ne shvataš koliko mu značiš Jennifer?" pita me i nakon što sam čula to pitanje okrećem glavu ka prozoru ne znajući kako da mu odgovorim.

"Može se reći da je njegov život poput tornada i da si ti jedina stvar u tom tornadu koja i dalje miruje dok se sve vrti i ide iz strane u stranu" nakon što je to rekao okrenula sam glavu ka njemu, pažljivo upijajući svaku njegovu reč


"Ti tako vidiš mene i Harry'a?" tiho ga pitam i mrštim se kada vidim da odmahuje glavom
"Ne, on tako vidi tebe i njega.Tako vas je opisao kada sam ga pitao zašto se toliko trudi oko tebe i nakon što je to rekao,shvatio sam ga i moje poštovanje prema vama oboje se još više povećalo" Niall priznaje i ne mogu a ne osetiti kako mi je njegov odgovor doneo sreću a i tugu u isto vreme.

"Ne znam šta da kažem.."tiho priznajem i nakon toga Niall je prebacio svoj pogled sa puta na mene i dodaje

"Verujem da si shvatila da je Harry osoba koja manje stvari dokazuje rečima ali više delima." klimam glavom dok ga slušam
"Za njega reči nemaju veliko značenje već dela i zato ti savetujem da šta god želiš da mu pokažeš i dokažeš da to uradiš sa delima a ne rečima" opet klimam glavom slagajući se sa njegovom izjavom.

"A šta ako pogrešim?" pitam ga u neverici i njegov jedini odgovor je bio
"Prati svoje srce i nećeš pogrešiti" i nakon tog odgovora ispuštam drhtav izdah i klimajući glavom i zatvaram oči naslanjajući glavu na prozor i puštajući misli da mi se napokon utišaju dok puštam mrak da me prekrije.

.....

Budim se nakon što sam jako udarila glavu o prozor pri naglom skretanju i otvaram oči sa mrštenjem videći osmeh na Niall'ovom licu.
"Izvini, slučajno" obaveštava me što uzvraćam
"Nema veze,u redu je" I okrećem se ka prozoru gledajući naše okruženje u iznenađenju.
"Niall, jesmo na pravom putu?" sa nevericom ga pitam "mislim da smo se izgub-" ne dozvoljava mi da dovršim rečenicu već me prekida sa odgovorm
"Na pravom smo putu,Jennifer" zbog čega opet pogled vraćam na naše okruženje gledajući bezbrojna drveca pored kojih prolazimo.

Gledam sunčevi zraci kako padaju na lišće i kako se odbijaju o nekoliko i zbog tog odbijanja može najdublje delove šume osvetliti. Osmeh mi se obrazuje na licu kada shvatam kuda smo se uputili i po Niall'ovom pogledu shvatam da je video da sam napokon ukapirala.

"Ima neki poseban razlog zašto si srećna,Jenn?" Niall me pita i jedini odgovor koji je dobio je bio

"Harry" i verujem sa klimanjem glave da je shvatio sa tim jednim imenom više nego što bih sa jednim sastavom mogla reći.